Operativna grupa Jug (gmtbr) Oružanih snaga SFRJ i dejstva u Slavoniji, Baranji i zapadnom Sremu (SBZS)  (avgust – novembar 1991):^[1]

DEO II:

Operativna grupa Jug (gmtbr) Oružanih snaga SFRJ i dejstva u SBZS

· Ekspertski izveštaj^[2] tima za vojne analize za predmet IT-95-13^[3]

Prvi deo: Promene zadataka i ciljeva Oružanih snaga SFRJ za vreme sukoba u Hrvatskoj

 

1. Uvod

a. U ovom delu se govori o promenama unutar Vrhovne komande na početku sukoba u Hrvatskoj i o tome kako je to uticalo na zadatke JNA u toku sukoba u Hrvatskoj.

 

b. Prema Ustavu, odredžen zadatak oružanih snaga SFRJ bio je očuvanje nezavisnosti, suvereniteta, teritorijalnog integriteta i društvenog poretka SFRJ.

 

c. Zbog promena koje su se dogodile u Predsedništvu SFRJ (= Vrhovnoj komandi Oružanih snaga SFRJ) od kraja leta 1991. pa nadalje, nakon što se JNA povukla iz Slovenije, situacija u Hrvatskoj razvijala se na takav način da su ustavni ciljevi Oružanih snaga SFRJ postajali, sa vojnog stanovišta, sve manje jasni.

 

d. Naredženja i uputstva onoga što je preostalo kao Vrhovna komanda i štab Vrhovne komande ukazuju na to da je JNA, bar de facto, sve manje bila “vojska SFRJ" i da je, barem u Hrvatskoj, postepeno prerastala u pretežno srpsku vojsku, koja je služila srpskim ciljevima. Uloga JNA izmenila se, i umesto posredovanja izmedžu sukobljenih strana, postala je stvaranje srpskih područja u onim delovima Hrvatske koje je srpsko/srbijansko rukovodstvo smatralo srpskim i uspostavljanja kontrole nad njima. Tako je ustavni zadatak “zaštite teritorijalnog integriteta” sveden na učvršćivanje srpske/srbijanske kontrole nad tim područjima.

e. Ovaj pomak u ciljevima JNA u Hrvatskoj pozdravili su nacionalistički političari u Srbiji, medžu kojima i Vojislav Šešelj, predsednik Srpske radikalne stranke (SRS), koji poziva na ujedinjenje svih zemalja koje se smatraju srpskim, istočno od linije Karlobag-Ogulin-Karlovac-Virovitica.

2. Rukovodženje i komandovanje Oružanim snagama SFRJ za vreme sukoba u Hrvatskoj

a. Struktura rukovođenja i komandovanja

Situacija jesen/zima 1991.

 

b. Promena u Vrhovnoj komandi

 

(1) Tokom proleća 1991. godine, visoki politički i vojni funkcioneri, kao i sredstva javnog informisanja, počeli su da koriste termine “Vrhovna komanda” i “štab Vrhovne komande”. Nema naznaka da je doneta zvanična odluka o aktiviranju tih organa. Tadašnji izveštaji objavljivani u javnim izvorima pokazuju da su Vrhovna komanda (Predsedništvo SFRJ) i štab Vrhovne komande (u sastavu):

- savezni sekretar za narodnu odbranu general armije Veljko Kadijević, načelnik štaba Vrhovne komande, i SSNO;

- načelnik Generalštaba oružanih snaga SFRJ general-pukovnik Blagoje Adžić;

-        Generalštab oružanih snaga SFRJ)

-        verovatno aktivirani do kraja marta 1991.^[4]

 

(2) Dana 15. maja 1991, Stipe Mesić, predstavnik Hrvatske u Predsedništvu SFRJ koji je, prema sistemu rotacije, trebalo da postane predsednik Predsedništva,^[5] nije dobio potrebni kvorum ostalih članova Predsedništva.^[6] Nakon intervencije Evropske unije /u daljem tekstu: EU/ Mesić je 1. jula 1991. došao na mesto predsednika Predsedništva (i na čelo Vrhovne komande).^[7]

 

(3) Savezni sekretar za narodnu odbranu general armije Veljko Kadijević nije priznavao Mesića za novog vrhovnog komandanta.

 

“To nije bilo moguće iz dva razloga. Mesić nije mogao ostvariti nikakav lični uticaj kao predsjednik Predsjedništva, izmedžu ostaloga i zbog toga, jer se već dovoljno javno kompromitovao kao razbijač Jugoslavije. Svi njegovi pokušaji na tom planu su ispadali čak i smiješni. Poznato je njegovo izdavanje naredbi vojsci preko sredstava javnog informisanja koje smo mi u štabu Vrhovne komande jednostavno ignorisali, odnoseći se prema njima kao da i ne postoje, [i ne priznajući mu ovlasti nad oružanim snagama].”^[8] / deo u uglatim zagradama prema engleskom, u originalnoj verziji knjige na b/h/s-u nije nađen/

 

(4) U objavljenom dnevniku Borisava Jovića, vršilac dužnosti predsednika Predsedništva SFRJ u drugoj polovini 1991, od četiri preostala člana Predsedništva SFRJ, njih trojica (Borisav Jović, Branko Kostić i Jugoslav Kostić) skoro svakodnevno su se sastajali sa predsednikom Crne Gore Momirom Bulatovićem, saveznim sekretarom za narodnu odbranu Veljkom Kadijevićem, načelnikom Generalštaba Blagojem Adžićem i predsednikom Srbije Slobodanom Miloševićem,^[9] kako bi raspravljali o situaciji u SFRJ.^[10] Na tim sastancima su Milošević i Jović u nekoliko navrata davali Kadijeviću uputstva o tome kako da angažuje oružane snage SFRJ.^[11]

 

(a) Čini mi se da je na sastanku izmedžu Jovića, Kadijevića i Miloševića održanom 27. juna 1991, na primer, Milošević insistira da vojska brani buduće granice Jugoslavije:

 

"šta mi ima da branimo slovenačke granice, to je privremeno. Treba da branimo ono što će biti trajno."^[12]

 

(b) Na osnovu zabeleške za dan 5. juli 1991. koja je objavljena u dnevniku, na sastanku sa SSNO-om Veljkom Kadijevićem vršilac dužnosti predsednika Predsedništva SFRJ Borisav Jović i predsednik Srbije Slobodan Milošević izneli su niz zahteva vezanih za ulogu JNA. Jedan od njih je bio da se glavnina snaga JNA koncentriše duž linije Karlovac-Plitvice na zapadu, od Baranje, Osijeka i Vinkovaca do Save na istoku, i duž Neretve na jugu. Prema Jovićevom mišljenju, na taj način bi JNA pokrila svu teritoriju na kojoj žive Srbi do konačnog razrešenja situacije, to jest, "do konačnog slobodnog opredeljenja naroda na referendumu".^[13] Prema Jovićevim rečima, Kadijević je taj zahtev prihvatio bez pogovora.^[14] Dogadžaji na terenu, o kojima će biti reči dalje u ovom izveštaju, potkrepljuju ovu belešku iz objavljenog Jovićevog dnevnika.

 

(5) Početkom oktobra 1991. sastav Predsedništva SFRJ svodio se na predstavnike Srbije, Crne Gore, Vojvodine i Kosova. Ovo telo suženog sastava proglasilo je stanje "neposredne ratne opasnosti" u SFRJ, počev od 1. oktobra 1991.^[15] Stanje neposredne ratne opasnosti bilo je na snazi do 22. maja 1992.^[16]

3. Promene zadataka i ciljeva JNA za vreme sukoba u Hrvatskoj

a. U knjizi Moje vidženje raspada^[17], SSNO general armije General Veljko Kadijević je objasnio kako su se tokom sukoba menjali zadaci i ciljevi oružanih snaga SFRJ.

 

(1) Prema Kadijeviću, sredinom marta 1991. najprikladnija opcija za JNA je bila da, "osloncem na političke snage u federaciji i u republikama koje predstavljaju one narode koji hoće da žive u Jugoslaviji, uz miran razlaz sa onima koji hoće da idu iz nje, nastavi da obezbedžuje takvu politiku". To je, prevedeno na praktičan jezik, značilo zaštitu i odbranu srpskog naroda van Srbije, i prikupljanje JNA u granice buduće Jugoslavije.[18]

 

(2) To je, prema Kadijeviću, značilo da su se dva Ustavom definisana zadatka – odbrana od spoljašnje i unutrašnje agresije - “bitno” izmenila i da su zadaci sada postali:

-   odbrana srpskog naroda u Hrvatskoj i njegovog nacionalnog interesa;

-   izvlačenje garnizona JNA iz Hrvatske;

-   puna kontrola Bosne i Hercegovine sa krajnjim ciljem da se odbrani srpski narod i njegova nacionalna prava kada to postane aktuelno;

^-   stvaranje i odbrana nove jugoslovenske države onih jugoslovenskih naroda koji to žele, u ovoj fazi srpskog i crnogorskog naroda^.[19]

 

(3) Kadijević je naveo dve faze oružanog sukoba u Hrvatskoj.

 

(a) Prvom fazom Kadijević naziva period od prvih oružanih napada na Srbe u Srpskoj krajini do kraja leta 1991. godine, kada je Hrvatska, prema rečima Kadijevića, otpočela sa otvorenim oružanim napadima na JNA. Kadijević u svojoj knjizi kaže da je cilj JNA bio da “zaštiti srpski narod u Hrvatskoj od napada hrvatskih oružanih formacija” i da mu omogući da se konsoliduje i vojno organizuje za odbranu. Istovremeno, kaže Kadijević, trebalo je pripremiti JNA za rat sa Hrvatskom kad Hrvatska otpočne rat protiv JNA. Sve je to trebalo izvršiti u okviru "sprečavanja medžunarodnih sukoba, kako je stajalo u odluci Predsedništva SFRJ".^[20]

 

(b) Za vreme druge faze oružanog sukoba u Hrvatskoj (koja je, prema Kadijeviću, počela krajem leta 1991. napadima na vojne jedinice i garnizone u Hrvatskoj, a završila prihvatanjem Vanceovog mirovnog plana^[21])^[22], zadatak JNA bio je “zaštititi srpski narod u Hrvatskoj na način što će svi krajevi sa većinskim srpskim stanovništvom osloboditi u svakom pogledu od prisustva hrvatske vojske i hrvatske vlasti; JNA povući iz Hrvatske, ali tako da se prethodno obezbjedi izvršenje prvoga zadatka; na cijelom jugoslovenskom prostoru vršiti dalju transformaciju JNA u vojsku buduće Jugoslavije kako po unutrašnjoj nacionalnoj i organizacionoj strukturi, tako i po teritorijalnoj lokaciji”.^[23]

 

(c) Jedna od glavnih ideja iz osnovne zamisli o angažovanju JNA u drugoj fazi bila je “ostvariti puno sadejstvo sa srpskim ustanicima u Srpskoj Krajini”.^[24]

 

(d) Zadaci JNA tokom druge faze trebalo je, prema Kadijevićevom mišljenju,  da se izvrše u dve etape:

i. Prva etapa (od kraja jula do početka septembra 1991)

- Prva etapa (druge faze) bila je usredsredžena pretežno na kontraudare taktičkog značaja “dok se potpuno ne ispolji agresija Hrvatske, uz intenzivno organizovanje i pripremanje srpskih ustanika u Hrvatskoj”. Kadijević u svojim memoarima piše da je grupisanje snaga JNA i njihovu upotrebu trebalo izvoditi tako da one budu u skladu sa planom napadne operativno-strategijske operacije predvidžene za drugu etapu sukoba u Hrvatskoj.

 

- U slučaju istočne Slavonije (tj. šireg vukovarskog područja), prva etapa druge faze bi u praksi obuhvatala sledeće:

 

Najjačom grupacijom oklopno —mehanizovanih snaga osloboditi Istočnu Slavoniju, a zatim brzo nastaviti dejstvo na zapad, spojiti se sa snagama u Zapadnoj Slavoniji i produžiti ka Zagrebu i Varaždinu, odnosno ka granici Slovenije.^[25]

 

 - Prema Kadijeviću, ostali "osnovni elementi" ovog manevra su sledeći:

·         potpuno blokirati Hrvatsku iz vazduha i sa mora;

·         pravce napada glavnih snaga JNA što neposrednije vezivati za oslobadžanje srpskih krajeva u Hrvatskoj i garnizona JNA u dubini hrvatske teritorije. U tom cilju ispresecati Hrvatsku na pravcima Gradiška-Virovitica, Bihać-Karlovac-Zagreb, Knin-Zadar, Mostar-Split. Najjačom grupacijom oklopno-mehanizovanih snaga osloboditi istočnu Slavoniju, a zatim brzo nastaviti dejstvo na zapad, spojiti se sa snagama iz rejona Herceg Novi-Trebinje, blokirati Dubrovnik sa kopna i izbiti u dolinu Neretve i na taj način sadejstvovati snagama koje nastupaju na pravcu Mostar-Split.

·         nakon dostizanja odredženih objekata, obezbijediti i držati granicu Srpske Krajine u Hrvatskoj, izvući preostale dijelove JNA iz Slovenije i nakon toga povući JNA iz Hrvatske;

·         za mobilizaciju, pripremu mobilisanih ili demobilisanih jedinica kao i njihovo dovodženje na planirane pravce upotrebe potrebno je 10-15 dana, zavisno od stepena borbene gotovosti jedinice i njene udaljenosti od pravca upotrebe.^[26]

 

Grafički prikaz prve etape druge faze oružanog sukoba u Hrvatskoj (izvor: dokazni predmet br. 425, "Moje viđenje raspada")

 

ii.            Druga etapa druge faze (od početka septembra 1991. do potpisivanja Vanceovog plana)

 

  -           Druga etapa druge faze je, prema Kadijevićevim riječima, bila jedinstvena operativno-strategijska napadna operacija s ciljem da se porazi hrvatska vojska i izvrše postavljeni zadaci.^[27] Tokom te etape, JNA je izvela strategijsko-operativnu napadnu operaciju, ali u "prilično modifikovanom obliku". Kadijević u svojim memoarima piše da (jedini) razlog ove modifikacije leži u poluuspešnoj mobilizaciji i organizovanom dezerterstvu rezervnog sastava JNA.^[28] Glavni zadaci/uspesi modifikovanog plana operacije su izvršeni, i to:

·         svi srpski krajevi u Hrvatskoj, osim jednog dijela u Zapadnoj Slavoniji, u uskom sadejstvu sa srpskim ustanicima, su oslobodženi. To čini oko jedne trećine teritorije bivše Republike Hrvatske;

·         kroz borbu je faktički izgradžena buduća vojska Srpske Krajine, koju je JNA opremila odgovarajućim naoružanjem i ratnom tehnikom.^[29]

 

Grafički prikaz druge etape druge faze oružanog sukoba u Hrvatskoj (izvor: dokazni predmet br.425, "Moje viđenje raspada")

 

b. Dogadžaji na terenu, čija procena sledi dalje u izveštaju, potvrdžuju Kadijevićevu tvrdnju o promeni zadataka JNA za vreme sukoba u Hrvatskoj, kao i tvrdnje navedene u ranije pomenutim Jovićevim beleškama.

 

c. Medžutim, čini se da su ciljevi JNA odredženi u strogo poverljivoj Direktivi komandanta 1. vojne oblasti za operaciju u Slavoniji, broj 5-89, od 19. septembra 1991, daleko ambiciozniji od onih koje je Kadijević opisao u okviru “druge etape druge faze” operacija JNA u Hrvatskoj. Kako stoji u toj Direktivi, zadatak 1. vojne oblasti bio je zauzeti celo područje istočne i zapadne Slavonije i pripremiti se za prodor prema madžarskoj granici, a početak napada je predvidžen za 21. septembar (1991).^[30]

 

 

KOMANDA 1.                                   VOJNA TAJNA

VOJNE OBLASTI                  STROGO POVERLJIVO

SP br. 5-89

19. septembar 1991.

 

DIREKTIVA  /izvadak/

 

        1. VO za operaciju u Slavoniji

Karta: 1:300.000: Banja Luka, Osijek, Beograd, Zagreb, Mostar, Sarajevo, Kragujevac.

 

2. ODLUČIO SAM

 

završiti sa mobilizacijom, dovesti jedinice i energično preći u napad glavnim snagama u medžurečju r. Drava – r. Sava, a pomoćnim (5. k) Okučani-Pakrac-Virovitica i Okučani-Kutina, sa zadatkom: uz avio i art. podršku i sadejstvo sa jedinicama TO okružiti i razbiti snage Republike Hrvatske u Slavoniji, deblokirati jedinice i vojne objekte, izbiti na liniju Našice-Sl. Brod i biti u gotovosti za produženje napada ka Koprivnici i Okučanima.

 

Operaciju izvesti u dve etape:

- U I etapi, u trajanju od 2-3 dana, deblokirati snage u garnizonu Vinkovci, ovladati linijom Našice-Slavonski Brod i biti u gotovosti za dalja dejstva.

- U II etapi, u trajanju od 4-5 dana, izbiti na liniju Suhopolje-Okučani i biti u gotovosti za produženje napada ka Varaždinu i Koprivnici. Delom snaga obezbediti granicu ka Madžarskoj i levi blok glavnih snaga....^[31]

 

Grafički prikaz Direktive komandanta 1. vojne oblasti za operaciju u Slavoniji, broj 5-89 od 19. septembra 1991. godine. (dokazni predmet C4178

 

d. Pored gorenavedenih javnih izjava Borisava Jovića i generala armije Veljka Kadijevića, u izjavi koju je general-pukovnik Života Panić, komandant 1. vojne oblasti, a od septembra 1991. i komandant operacija na području Vukovara, dao u sklopu razgovora za BBC-jevu seriju Smrt Jugoslavije u oktobru 1994. navedeni su dodatni razlozi zašto strogo poverljiva direktiva 1. VO nije u potpunosti izvršena. Života Panić nedvosmisleno ukazuje na ključnu ulogu koju je imao Slobodan Milošević u donošenju odluka o menjanju ciljeva JNA u Slavoniji.

 

PANIĆ: Osijek je napušten jer smo ušli u njega bez vojske, ali onda mi je naredženo da se vratim. Poslušao sam, a onda je Kadijević tražio objašnjenje. Pre nego što sam otišao kod Kadijevića, sećam se da je Adžić rekao: "Nek ti je bog na pomoći. Bićeš smenjen".

Rekao sam mu da postoje planovi i da sam postupao u skladu s njima. Onog trenutka kad je pao Vukovar, dobio sam naredženje da zauzmem Osijek i Županju i krenem na Zagreb u dve kolone, duž Drave i Save. To smo mogli da postignemo za dva dana a, ovaj, zašto nismo, da tako kažem, bez obzira na to što je plan odobren, mislim da je postojao stav, ovaj, jer je srpsko rukovodstvo insistiralo da se zaštite samo područja na kojima su živeli Srbi. Znači, da se ne ide dalje. Zato smo, ovaj, poslušali. Nije zauzeto ni jedno jedino hrvatsko selo u Slavoniji, Baranji ili zapadnoj Slavoniji. Samo ona u kojima su Srbi bili u većini.

 

        Pitanje: Jeste li ikada razgovarali sa Borisavom Jovićem o toj odluci od..? ... Sa Miloševićem, ili..?

 

        PANIĆ: Razgovarao sam sa Jovićem, iako je on tada bio samo član Predsedništva, a Kostić je bio potpredsednik. Razgovarao sam i sa predsednikom MIloševićem. To je bila njegova odluka, Miloševićeva odluka, sa kojom se složilo krnje Predsedništvo.

 

        Pitanje: Kako ste taj stav objasnili Miloševiću?

 

        PANIĆ: On je samo rekao da mi nemamo nikakvog posla na područjima naseljenim Hrvatima. Moramo da branimo srpsko stanov… srpska područja, da sprečimo genocid nad njima, da sprečimo da se ponovi genocid iz Drugog svetskog rata, takav je bio stav. Ja sam mu rekao da treba da idemo dalje, ako nam je zadatak da se odbrani Jugoslavija. A to bi bilo jednostavno, jer su Hrvati napustili Vinkovce, Županju, Osijek. Kad je pao Vukovar, pala je i Hrvatska.

 

Lako smo mogli da napredujemo dalje. Ali, predsednik Milošević je, izmedžu ostalog, rekao da moramo da se, ovaj, zaustavimo. Takvo je bilo i naredženje ministra odbrane pa sam ja poslušao. Zaštitili smo srpska područja, i tu je linija i danas /prevod s engleskog/.[32]

 

Četiri godine kasnije, Panić je u razgovoru za jedan srpski informativni časopis potvrdio ono što je rekao u seriji "Smrt Jugoslavije". U tom razgovoru Panić objašnjava zašto su vojna dejstva u Vukovaru prouzrokovala razaranja tako velikih razmera:

 

Pitanje: Vi ste pobednik nad Vukovarom. Da li je u vojničkom smislu ta stvar mogla da se reši drugačije, bez onoliko razaranja?

 

PANIĆ: Ima sad mnogo mišljenja o tome šta je valjalo uraditi. Ja bih pošao od cilja koji je trebalo postići…Doneta je odluka da se oslobode sva naseljena mesta gde je većinsko srpsko stanovništvo. A u Vukovaru je tada živelo 52 posto Srba. Ako hoćeš da zauzmeš grad bolje ga je razoriti sa što manje gubitaka, nego da ljudi izginu, a da se izgubi grad. A kad smo Vukovar oslobodili, imali smo slobodan put. Sve je bilo prazno pred nama. Osijek je bio prazan, Vinkovci su bili prazni. Mogli smo pravo na Zagreb. Bez problema. Medžutim oni nisu dali…Vrhovno komandovanje nije dalo da se ide dalje. Trebalo je samo zaštititi srpski narod. Mi smo naš cilj ostvarili i tu smo stali.

 

Mi smo imali dobru vojsku, bili smo opremljeni, imali morala. Mogli smo da obavimo taj posao. Da idemo do Zagreba i završimo stvar. Imali smo legitimno pravo, jer je ustaška vojska bila pobunjenička u jedinstvenoj državi. Tada sam ja bio komandant Prve armije. Ja stignem do pola Osijeka i meni narede da stanem.

 

Pitanje: Ko vam je naredio?

 

PANIĆ: Adžić me je pozvao da se vratim nazad, a onda sam ja išao na razgovor kod generala Kadijevića. Pitao me je ledeno zašto sam išao dalje od dobijenog naredženja. A on je samo odradio posao koji je bio dogovoren na nekom višem nivou. Inače, i njemu je lično odgovaralo da taj posao završimo do kraja i stignemo do Zagreba.^[33]

 

e. Dana 1. oktobra 1991, štab Vrhovne komande oružanih snaga SFRJ izdao je ultimatum hrvatskim političkim i vojnim vlastima, kao odgovor na to što su se “rukovodstvo i oružane formacije oglušili o sve dogovore o prekidu vatre” i na “stezanje blokade vojnih jedinica (JNA)”. U ultimatumu je bilo sledeće upozorenje:

 

- za svaki napadnuti i zauzeti objekat JNA, odmah će biti uništen po jedan objekat od ključnog značaja za Republiku Hrvatsku;

- za svaki napadnuti ili osvojeni garnizon biće uništen po jedan ključni objekat u gradu u kojem se on nalazi. Civilno stanovništvo se upozorava da se na vreme povuče iz naseljenih mesta;

- kao vojni odgovor na zauzimanje nekoliko kasarni i drugih vojnih objekata otkako je uveden poslednji prekid vatre, izvršićemo ofanzivna dejstva na deo Republike Hrvatske;

- ukoliko želite da izbegnete dalje krvoproliće i razaranje, mesne vlasti moraju smesta da stupe u kontakt sa nadležnim komandama JNA kako bi se omogućilo bezbedno izvlačenje jedinica i celokupne medicinske opreme i pokretne imovine, kao i porodica pripadnika vojske iz ugroženih garnizona. U ovome mogu pomoći medžunarodni posmatrači.” /prevod s engleskog/^[34]

 

f. Nakon ovog ultimatuma, 7. novembra 1991. izdata je direktiva general-pukovnika Blagoja Adžića, načelnika Generalštaba oružanih snaga SFRJ, o tome kako sprečiti da oprema JNA u garnizonima koji su pod blokadom padne u ruke hrvatskih snaga. U toj direktivi nisu bila navedena samo precizna uputstva o tome kako onesposobiti sisteme naoružanja, vozila i ostale vojne opreme i sredstava koje su hrvatske snage putem opsade mogle da zaplene, već je bilo naloženo “koristiti borbene sisteme većih efekata dejstva,…takodže staviti u funkciju pretnje i odmazde, izabrati ciljeve i zapretiti njihovim sigurnim uništenjem, što i učiniti ako se ne ispune naši zahtevi ili budu ugroženi životi naših ljudi”.^[35]

 

g. Nakon što je (krnje) Predsedništvo SFRJ 1. oktobra 1991. proglasilo “neposrednu ratnu opasnost”, general armije Veljko Kadijević je 3. oktobra 1991. dao izjavu. Slede neki odlomci iz te izjave, objavljene u 35. broju Biltena Službe za informisanje SSNO. Kadijevićeva izjava ne samo da pojašnjava stavove saveznog sekretara za narodnu odbranu o ciljevima JNA u sukobu, već daje uvid u stanje odnosa izmedžu saveznog sekretara za narodnu odbranu i predsednika savezne vlade Ante Markovića i izmedžu saveznog sekretara za narodnu odbranu i (zvaničnog) predsednika Predsedništva Stipe Mesića: Kadijević ne priznaje njihovu vlast i javno ih napada.

 

IZJAVA SAVEZNOG SEKRETARA ZA NARODNU ODBRANU GENERALA ARMIJE VELJKA KADIJEVI]A (3. OKTOBAR 1991) GRAĐANIMA I PRIPADNICIMA ORUŽANIH SNAGA JUGOSLAVIJE

 

OD SAMOG POČETKA KRIZE U NAŠOJ ZEMLJI JUGOSLOVENSKA NARODNA ARMIJA TRUDILA SE DA STVORI USLOVE ZA NJENO MIRNO I DEMOKRATSKO REšENJE, ZASNOVANO NA USTAVU I SAVEZNIM ZAKONIMA, KOJE BI BILO REALIZOVANO KROZ INSTITUCIJE SISTEMA.

…

 

OSTALI SMO BEZ DRŽAVE, A DEO ONOGA ŠTO JE JUČE MOGLO DA SE VIDI I ČUJE NA MARATONSKOJ SEDNICI VRHOVNE KOMANDE JOŠ JEDNOM JE JASNO POKAZALO KAKVOG VRHOVNOG KOMANDANTA IMAMO. POJEDINI ČLANOVI PREDSEDNIšTVA SFR JUGOSLAVIJE SVESNO SU ONEMOGU]AVALI DONOšENJE ODLUKA U NAMERI DA RAZBIJU JUGOSLAVIJU TAKO ŠTO ĆE OSUJETITI I RAZBITI ARMIJU. NJIMA SE PRIKLJUČIO PREDSEDNIK SAVEZNE VLADE SA SVOJIM PERFIDNIM DELOVANJEM. TAKVO PONAšANJE JEDNOG VRHOVNOG KOMANDANTA I JEDNOG PREMIJERA PREMA NJIHOVOJ VLASTITOJ ARMIJI NEČUVENO JE.

…

 

ŠTA JE JUGOSLOVENSKA NARODNA ARMIJA ŽELELA DA URADI, A šTA JE ZAPRAVO POSTIGLA? POSTUPAJUĆI U SKLADU SA ODLUKOM PREDSEDNIšTVA SFRJ, MI SMO IMALI SAMO JEDAN CILJ, A TO JE DA SPREČIMO KRVAVE ETNIČKE SUKOBE I ONEMOGUĆIMO DA SE PONOVI GENOCID NAD SRPSKIM NARODOM. U TOM CILJU SMO ANGAŽOVALI GLAVNE SNAGE NA KRIZNIM PODRUČJIMA.

…

 

ONO ŠTO IMAMO U REPUBLICI HRVATSKOJ JE NEONACIZAM. ON U OVOM TRENUTKU PREDSTAVLJA NAJVEĆU PRETNJU SRBIMA U HRVATSKOJ, ALI JE TAKO\E U DIREKTNOJ SUPROTNOSTI SA VITALNIM INTERESIMA HRVATSKOG NARODA I SVIH DRUGIH NARODA NA TLU JUGOSLAVIJE.

 

U OVOM TRENUTKU, ARMIJA NE ŽELI NIšTA DRUGO OSIM DA USPOSTAVI KONTROLU NA KRIZNIM PODRUČJIMA, ZAšTITI SRPSKO STANOVNIšTVO OD PROGONA I ISTREBLJENJA I OSLOBODI PRIPADNIKE JUGOSLOVENSKE NARODNE ARMIJE I NJIHOVE PORODICE. PREDUSLOV ZA TO JE PORAZ USTAšKIH SNAGA. MI I DALJE OSTAJEMO PRI STAVU KOJI SMO ČESTO PONAVLJALI, A TO JE DA SVA POLITIČKA PITANJA MORAJU DA SE REšAVAJU DIJALOGOM I UZ POŠTOVANJE PRAVA I INTERESA SVIH NAšIH NARODA. …^[36]

 

 h. Dana 12. oktobra 1991, NGš JNA general-pukovnik Adžić potpisao je poverljivi dopis br. 6-83 u vezi s ulogom JNA na teritoriji Republike Hrvatske.[37] Prema Adžiću, ta uloga se sastoji u "odbrani delova srpskog naroda od genocida i biološkog istrebljenja koji im prete [od ustaških snaga]” /u b/h/s originalu ovaj deo glasi ovako: "od povampirenog fašizma u Hrvatskoj"/. Adžić je naredio i sledeće: "Svi oružani sastavi, bilo da se radi o JNA, TO ili dobrovoljcima, moraju dejstvovati pod jedinstvenom komandom JNA".

 

“U skladu sa ustavnim obavezama i odlukom Predsedništva Jugoslavije, armija, uprkos tako krupnim preprekama, uporno izvršava svoj osnovni zadatak: sprečava širenje medžunacionalnih sukoba i ponavljanje genocida nad srpskim narodom u Hrvatskoj.

 

U skladu sa ustavnim obavezama i odlukom Predsedništva Jugoslavije, armija izvršava svoje obaveze, ali postupci ustaških snaga prema jedinicama blokiranim u kasarnama i prema srpskom stanovništvu u Hrvatskoj, prema zarobljenim pripadnicima JNA i njihovim porodicama su tipični genocidni postupci, sračunati na njihovo uništenje i etničko čišćenje prostora Hrvatske.

 

Sada je u toku odlučujuća bitka za spas zemlje od gradžanskog rata i krvoprolića. Tu bitku armija i sve patriotske snage moraju dobiti i tako sprečiti nepotrebne ogromne ljudske žrtve.

 

Da bi se taj zadatak uspešno realizovao moraju se što pre iz vojnih, bezbednosnih, ljudskih i moralnih razloga, deblokirati kasarne na prostoru Hrvatske i iz njih izvući kompletne jedinice na nove lokacije. Time bi se, pored spasavanja ljudskih života, ojačale i snage za osnovni zadatak armije.

 

Očito je da se u ratu koji ustaške snage i vrhovništvo nameću delovima srpskog naroda u Hrvatskoj i JNA ne radi, kako to neki mirotvorci lažno podmeću i podvaljuju, o osvajanju hrvatskih teritorija, već se, u suštini, radi o odbrani delova srpskog naroda od genocida i biološkog istrebljenja koji im preti od povampirenog fašizma u Hrvatskoj, obezbedženju izvlačenja sada blokiranih snaga JNA, porodica AVL i oslobodženju svih zarobljenih vojnih lica koja se drže kao taoci pretnjom da od ustaško-fašističkih snaga budu likvidirani. Upravo i sva oružana dejstva koja se od strane ustaško-fašističkih snaga permanentno i u narastajućem obimu sprovode prema delovima srpskog naroda i snagama JNA u Hrvatskoj, ne izvode se izvan granica kriznog žarišta u Hrvatskoj, u kojima živi deo srpskog življa i u kojima su, pored delova srpskog naroda, napadnuti svim sredstvima sastavi JNA. Osnovni je cilj da se oni odatle oružjem, ili na druge načine, potisnu, a potom goloruki srpski narod ostaviti na milost i nemilost ustaškim snagama koje su spremne za njegovu fizičku likvidaciju, jer samo na taj način mogu da ostvare etnički i rasno nezavisnu krvavu Hrvatsku po drugi put.

 

Zato je PSFRJ zauzelo jasan stav da je povlačenje jedinica JNA sa teritorija na kojima žive Srbi u Hrvatskoj neprihvatljivo, jer bi time oni bili izloženi fizičkoj likvidaciji.

 

U skladu sa tim, PSFRJ je i odlučilo da, sve dok se ne postigne političko rešenje jugoslovenske krize, vojne snage ostanu na prostorima na kojima se sada nalaze. A kada politička rešenja budu doneta, JNA će postupati u skladu sa političkim odlukama i sporazumima koji budu postignuti

 

U suštini, ovakav istovetan odgovor uputio je i savezni sekretar za narodnu odbranu general armije Veljko Kadijević predsedavajućem EZ holandskom ministru spoljnih poslova Van Den Bruku.

 

Kad je u pitanju zaštita biološkog opstanka delova jednog naroda i delova JNA ugroženih neposredno od fašističko-ustaških snaga, to je onda zadatak koji je iznad svih stranačkih opredeljenja i borbe za vlast, orjentacija i motiv za borbu svakog poštenog, patriotski opredeljenog čoveka, bez obzira na stranačku i drugu pripadnost, koja sada, u ovim uslovima, ne može biti u prvom planu. Naša je moralna obaveza, patriotska i ljudska, da mobilišemo i pokrenemo sve raspoložive snage i taj častan i najhumaniji zadatak izvršimo uspešno do kraja.

 

Svim našim ljudima treba objasniti značaj ovog zadatka kako bi razumeli i imali strpljenja. Jasno je da i u ovim uslovima ne treba dozvoliti nikakvo iznenadženje. Na svaku provokaciju treba odgovoriti odlučno i bez bilo kakvog kolebanja.

 

U toku izvršavanja ovih zadataka, po svaku cenu mora se sprečiti svaka samovolja, nedisciplina, samoudaljavanje iz jedinica, maltretiranje gradžana bez obzira na njihovu nacionalnost na prostorima lokacije jedinica, pljačka i kradža imovine i sprovodženje nekakvih privatnih zakona.

 

Svi oružani sastavi, bilo da se radi o JNA, TO ili dobrovoljcima, moraju dejstvovati pod jedinstvenom komandom JNA. Ponašanje i rad moraju se odvijati po propisima koji važe za vojnu organizaciju, uz puno poštovanje vojne discipline, subordinacije, vojnih zakona i propisa u svim uslovima života, rada i borbenih dejstava.

 

Sa ovim stavovima odmah upoznati sav starešinski sastava JNA, a na najpogodniji način vojnike i gradžanska lica, uz iznošenje najbitnijih iskustava sopstvenih jedinica u dosadašnjem periodu i ukazivanje na neposredne i naredne zadatke.”^[38]

 

 i. Veljko Kadijević je cilj “zaštite srpskog stanovništva” potvrdio u strogo poverljivom naredženju br. 2256-1, pod nazivom Direktiva o upotrebi oružanih snaga u narednom periodu za pripremu i izvodženje borbenih dejstava od 10. decembra 1991. godine. U kontekstu ovog izveštaja važno je istaći sledeće Kadijevićevo naredženje: "staviti pod komandu najstarijeg starešine JNA i TO, kao i dobrovoljačke jedinice koje prihvataju da budu pod tom komandom, i nošenje oznaka JNA i TO” i "svim merama sprečiti pljačku i genocidna (osvetnička) ponašanja" angažovanjem u tu svrhu organa vojne policije i jedinica, kao i organa krivičnog gonjenja.^[39] Iako je ova direktiva izdata posle pada Vukovara i dogadžaja na Ovčari, i dalje je relevantna za razumevanje celokupnog konteksta u vezi sa tim dogadžajima.

 

DIREKTIVA

O UPOTREBI ORUŽANIH SNAGA U NAREDNOM PERIODU ZA PRIPREMU I IZVO\ENJE BORBENIH DEJSTAVA

I

1. Jugoslovenska kriza je internacionalizovana i predmet je razmatranja svetskih institucija, prvenstveno EZ i Saveta bezbednosti OUN. U ponašanju mnogih zemalja u Evropi došlo je do promena njihovih stavova u odnosu na jugoslovensko pitanje, od dobronamernih do razbijačkih. U toj funkciji su i sve pretnje i pritisci, kao i zloupotreba položaja i uloge u medžunarodnoj zajednici. Iz tih razloga teško je prognozirati tok daljeg razvoja dogadžaja.

 

2. U proteklom periodu oružane snage Republike Hrvatske, i pored brojnog i organizacionog narastanja, pretrpele su brojne gubitke na čitavom frontu, naročito posle pada Vukovara, što je znatno uticalo na razvoj dogadžaja na političkom planu. No, i pored toga, protivnik stalnim borbenim aktivnostima nastoji da povrati delove izgubljenog prostora. Zato i u narednom periodu treba očekivati da će primenom vatrenih udara, napada i dejstava DTG nastojati da održi stanje sukoba sa ciljem da: našim OS nanosi gubitke; popravi svoj položaj na frontu i utiče na politička rešenja jugoslovenske krize, pre svega preko institucija EZ i SB OUN. To ukazuje na zaključak da rat može i duže trajati.

 

3. Jugoslovenska narodna armija sa TO, i pored odredženih početnih slabosti koje su posledica nedovoljne popune, osipanja kadra, izdaje, slabosti u rukovodženju i komandovanju, uspela je da izvrši sve postavljene zadatke, pri čemu je borbeno i moralno ojačala, stabilizovala stanje i očuvala svoj integritet i jugoslovenski karakter. To je imalo znatnog uticaja na deblokiranje naših snaga u R. Hrvatskoj i prihvatanje inicijative Predsedništva SFRJ o angažovanju mirovnih snaga OUN u Jugoslaviji. U dosadašnjim b/d stečena su i značajna iskustva.

Ovim je završen jedan veoma značajan period realizacije postavljenih ratnih ciljeva.

 

II

 

Naše OS ulaze u novi, izuzetno značajan, period realizacije krajnjih ciljeva rata: zaštite srpskog stanovništva, mirnog razrešenja jugoslovenske krize i stvaranja uslova za očuvanje Jugoslavije za one narode koji žele da u njoj žive. Zato je očuvanje b/g JNA i OS u celini i dalje težišni zadatak svih nivoa rukovodženja i komandovanja i njenih pripadnika, sve do iznalaženja političkog rešenja jugoslovenske krize.

 

Imajući u vidu svu složenost situacije, dosadašnja iskustva i ukupno stanje, te potrebu daljeg jačanja b/g pred sve nivoe rukovodženja i komandovanja postavljam sledeće

 

ZADATKE

 

1. Preduzeti sve potrebne mere za stalno poboljšavanje sistema rukovodženja i komandovanja. Obezbediti da se naredženja, odluke i zadaci izvršavaju potpuno, krajnje odgovorno i disciplinovano.

 

2. Doslednom primenom principa subordinacije obezbediti da se svaki nivo RiK bavi zadacima iz svoje nadležnosti. Svaki viši nivo RiK dužan je da na bazi primljenog zadatka i procena donosi pravovremene odluke i izdaje zadatke. Sprečiti praksu u kojoj se naredženja i zadaci samo prenose izvršiocima, a time i skida odgovornost sa sebe.

 

3. U zavisnosti od donetih odluka, svaki nivo RiK mora obezbediti da potčinjeni shvate suštinu i smisao postavljenih zadataka i izdatih naredženja, a zatim od njih tražiti dosledno izvršavanje istih.

 

U svim poslovima izvršavanja borbenih i drugih zadataka sprečiti samovolju pojedinaca.

 

4. Boljom koordinacijom obaveza i zadataka obezbediti primenu principa ličnog kontakta. U tom cilju, kad god postoje uslovi, i odluke i zadatke izdavati na komandnom mestu potčinjenog. Obezbediti plansko i racionalno prisustvo u potčinjenim jedinicama i ličnim angažovanjem ispoljavati uticaj na njihov rad. U tom cilju, izvršiti analizu rasporeda KM po nivoima i uspostaviti poredak koji obezbedžuje stalan uvid u stanje na frontu.

 

5. U narednom periodu intenzivirati politički rad sa ljudima i obezbediti veći stepen njihove informisanosti. Istovremeno sprečiti netačno i zlonamerno izveštavanje iz jedinica i sa fronta. U tom cilju preduzeti potrebne mere da se spreči iznošenje neistina i ocena koje štete ugledu JNA, a koje su proizvod antiarmijske propagande. U vezi s tim na svim nivoima rukovodženja i komandovanja izvršiti analizu dosadašnjeg informisanja javnosti i predložiti potrebne mere. Nosioci ukupnog rada na ovim zadacima moraju biti najodgovornije starešine. Istovremeno sprečiti da se u zonama b/d kreću i samovoljno ponašaju razni izveštači koji za to nemaju potrebna ovlašćenja nadležnih organa.

 

6. U svim zonama borbenih dejstava staviti pod komandu najstarijeg starešine JNA sve jedinice JNA i TO, kao i dobrovoljačke jedinice koje prihvataju da budu pod tom komandom, i nošenje oznaka JNA i TO. Sve ostale naoružane sastave smatrati paravojnim i iste razoružavati i udaljavati iz zona b/d.

 

Svim merama sprečiti pljačku i genocidna (osvetnička) ponašanja. U tom cilju uspostaviti potrebnu kontrolu angažovanjem organa vojne policije i za to odredženih jedinica, kao i organa za krivično gonjenje. ^[40]

 

U isto vreme kad je izdata ova direktiva, medžunarodna zajednica je aktivno pokušavala da iznadže mirno rešenje sukoba. Dana 23. novembra 1991, predsednik Srbije Slobodan Milošević, predsednik Hrvatske Franjo Tudžman i savezni sekretar za narodnu odbranu general armije Veljko Kadijević potpisali su u Ženevi sporazum o trenutačnom prekidu vatre pod pokroviteljstvom UN-a i EU. Potpisnici su se složili da treba što pre organizovati mirovnu operaciju Ujedinjenih nacija.^[41]

 

j. Uputstva koja je davalo preostalo Predsedništvo SFRJ, Kadijevićeva analiza i Adžićevo naredženje pokazuju da je JNA, bar de facto, sve manje bila “armija SFRJ”, a sve više, barem u Hrvatskoj, postepeno postajala pretežno srpska snaga, koja je služila srpskim ciljevima. Uloga JNA više nije bila posredovanje izmedžu sukobljenih strana nego stvaranje srpskih područja u onim delovima Hrvatske koje je srpsko/srbijansko rukovodstvo smatralo srpskim i uspostavljanja kontrole nad njima. Tako se ustavni zadatak “zaštite teritorijalnog integriteta” svei na učvršćivanje srpske/srbijanske kontrole nad ovim drugim područjima.

 

k. Vojislav Šešelj,^[42] predsednik Srpske radikalne stranke (SRS), i ostali nacionalistički političari u Srbiji pozdravili su ovaj pomak u ciljevima JNA kao "zaštitu Srba" i uspostavljanje "linije Karlobag-Ogulin-Karlovac-Virovitica" kao zapadne granice srpske zemlje. U svojim političkim govorima i intervjuima, Vojislav Šešelj često govori o "liniji Karlobag-Ogulin-Karlovac-Virovitica" kao zapadnoj granici srpskih zemalja. Šešeljevi stavovi se smatraju značajnim u kontekstu ovog izveštaja jer je medžu snagama potčinjenim pukovniku Miletu Mrkšiću, komandantu gmtbr, a od otprilike 8. oktobra 1991. i komandantu OG Jug za vreme dejstava čiji je cilj bio zauzimanje Vukovara, bilo dobrovoljaca koje je SRS regrutovao ili su na neki drugi način bili povezani sa SRS-om.

 

Hrvati, što se nas tiče, mogu da izađu iz Jugoslavije kad im je volja. Kad god požele. Samo im otvoreno stavljamo do znanja da ni pedalj srpske teritorije neće izneti. Ni jedan komadić zemlje na kojoj se nalaze srpska sela, porušene crkve, srpske jame, klanice, srpski logori, srpski Jasenovci jer, ako bi smo to dozvolili, bili bi smo nedostojni svojih slavnih predaka i morali bi da se stidimo pred svojim potomcima. Mogu Hrvati da stvaraju svoju novu državu ali samo isključivo zapadno od linije Karlobag-Ogulin-Karlovac-Virovitica. Sve što je istočno od te linije, srpsko je.^[43]

 

l. Nadalje, Vojislav Šešelj hvali promene koje je JNA izvršila u cilju postizanja cilja zaštite Srba i ostvarivanja linije Karlobag-Ogulin-Karlovac-Virovitica. U intervju datom "Pogledima" u novembru 1991. Vojislav Šešelj ističe ono što smatra da su zajednički ciljevi JNA i dobrovoljaca povezanih sa SRS-om i način na koji se JNA i dobrovoljci povezani sa SRS-om dopunjavaju u postizanju tih ciljeva.^[44]

 

Razume se, imamo dobrovoljce, hrabre, odvažne, sposobne, ali njih mora da predvode školovani oficiri, a ako neko ima školovane oficire to je Armija. Sa druge strane, između nas, Armije i Teritorijalne odbrane, više nema nikakve razlike. Mi smo ista vojska, borimo se za iste ciljeve i sve međusobne ideološke suprotnosti odavno smo odstranili. Naš cilj je da pobedimo, a kada pobedimo opet ćemo se deliti po političkim strankama, opet ćemo u političkom životu da zastupamo različite ideološke stavove i ostvarujemo političke interese.

Armija je već dosta pročistila svoje redove, treba i dalje da ih pročišćava, maksimalno da ih pročisti, ali mi imamo poverenja u sadašnji proces koji se odvija u redovima Armije i smatramo da ćemo dovesti do pravih rezultata. Mi Armiji sada verujemo, jer je Armija na delu pokazala da se bori za odbranu srpskog naroda, srpskih teritorija, naših zapadnih granica. Armija sadejstvuje sa svim našim ljudima i bez zajedničkog sadejstva ni jedni ni drugi ne bismo pokazali rezultate koji se postižu.

 

m. Kada je kasnije Šešelj bio primoran da prizna da kao zapadna granica srpskih zemalja nije uspostavljena linija Karlobag-Ogulin-Karlovac-Virovitica, za taj neuspeh javno je optužio saveznog sekretara za narodnu odbranu generala armije Veljka Kadijevića.

 

Što se tiče ove linije Karlobag-Ogulin-Karlovac-Virovitica, ona nije 100% realizovana. Naša granica danas nije Karlobag ali jeste 20 km južnije na obalama Novigradskog zaliva, na Novigradskom moru. Naša granica nije Karlovac, ali jeste predgrađe Karlovca. I naša granica nije Virovitica ali jeste Pakrac. Ali, unazad samo tri godine niko nije od nas mogao ni sanjati da će Srbi ipak za kratko vreme da realizuju te svoje ciljeve, ako ne 100% onda 80%. … Imali bi mi sve ove naše granice u idealnoj razmeri da na čelu Armije nije bio izdajnički general Veljko Kadijević, koji je vodio poznatu politiku "kreni-stani", koja je uništila armiju iznutra , insistirao je do kraja da se sačuva petokraka na vojničkim uniformama i sl./ .../^[45]

 

I to što Veljko Kadijević tvrdi da nisu imali ljudstva da zadrže Zapadnu Slavoniju - nije tačno! Mogli su, mogli. Mogli su poslati oficire, pa od njih formirati specijalne jedinice. A imali su ovde na hiljade oficira. Što ih nisu mobilisali - i poslali s oružjem na borbena mesta?

Srpska radikalna stranka je celu devedesetu upozoravala da treba prečistiti sad već bivšu JNA. Tražio sam smenjivanje Veljka Kadijevića, Petra Šimića, koga sam otvoreno nazvao ustašom, pa je on umro odmah posle toga. Tražio sam da se Veljko Kadijević uhapsi i da mu se sudi.^[46]

 

Drugi deo: aspekti rukovodženja i komandovanja unutar oružanih snaga SFRJ tokom sukoba u Hrvatskoj

 

1. Uvod

a. U ovom odeljku se razmatra dejstvo sukoba u Hrvatskoj na strukturu oružanih snaga SFRJ i posledice tog sukoba na rukovodženje i komandovanje oružanim snagama, kao i na zakonski okvir u kojem su oružane snage postojale i delovale. U ovom delu govori se i o glavnim aspektima uloge dobrovoljaca povezanih sa SRS-om.

 

b. Počev još od januara 1991, pre izbijanja sukoba u Hrvatskoj, policija i teritorijalna odbrana Republike Hrvatske počela je da se postepeno deli na hrvatske i (mesne) srpske strukture. U područjima gde su imali većinu ili značajnu manjinu, mesni Srbi su preuzeli postojeće strukture (pošto su nesrbi otišli ili ih se poticalo da odu, ili nisu više priznavali SFRJ i prestali su da saradžuju sa JNA) ili formirali sopstvenu policiju i jedinice i štabove TO-a koji nisu bili odgovorni republičkim organima u Hrvatskoj, već su ostali lojalni onome što je ostalo od SFRJ, i Srbiji.

 

c. Tokom sukoba u Hrvatskoj, nacionalne političke stranke u Srbiji, medžu kojima i Srpska radikalna stranka (SRS), organizovale su regrutaciju, obuku i upućivanje dobrovoljaca u zone sukoba u Hrvatskoj ili čak osnivale sopstvene dobrovoljačke/paravojne formacije. Takve dobrovoljačke/paravojne formacije nisu bile predvidžene zakonima SFRJ ili Srbije. Dobrovoljci iz Srpske radikalne stranke (SRS), na čijem čelu je bio Vojislav Šešelj, preuzeli su naziv rojalističkog pokreta otpora iz Drugog svetskog rata i nazvali se četnicima, a zvali su ih i "šešeljevci". U isto vreme postojale su i druge grupe, kao što su "Arkanovi tigrovi",^[47] koji su, prema obaveštajnim izveštajima Organa bezbednosti i Uprave bezbednosti JNA, održavali tesne veze sa Ministarstvom unutrašnjih poslova (MUP) i Ministarstvom odbrane (MOD) Republike Srbije (MUP) /kao u originalu/^[48]. Da bi se ova novonastala situacija pravno regulisala, vršene su izmene i dopune zakona. U leto 1991. godine Srbija i SFRJ su donele uredbe i uputstva o upisu i prijemu dobrovoljaca u TO Republike Srbije i u JNA. U decembru 1991. godine, (krnje) Predsedništvo SFRJ donelo je naredbu o angažovanju dobrovoljaca u oružanim snagama SFRJ.

 

a. Za vreme sukoba u Hrvatskoj, JNA je formirala operativne i taktičke grupe (OG i TG) da bi ponovo uspostavila i/ili održala ujedinjenu i jedinstvenu komandu i kontrolu nad JNA, mesnim srpskim TO-om, TO-om Srbije i dobrovoljacima/paravojskom.

2. Pregled snaga koje su dejstvovale pod rukovodženjem i komandovanjem JNA tokom sukoba u Hrvatskoj

a. JNA

 

Hrvatska je potpadala pod Prvu vojnu oblast, Petu vojnu oblast i Vojno-pomorsku oblast. Niže u tekstu navedene su glavne jedinice tih vojnih oblasti. U sukobima nisu učestvovale sve jedinice koje su prikazane na ovom grafikonu. Istovremeno su mobilisane rezervne jedinice, a u Hrvatsku su poslate jedinice iz drugih vojnih oblasti. Pored toga, tokom operacija u cilju zauzimanja Vukovara, u istočnu Slavoniju je poslata gardijska motorizovana brigada (bez jednog bataljona), koja je bila direktno potčinjena SSNO-u.^[49]

 

 

 

Nakon povlačenja JNA iz Slovenije, 14. (Ljubljanski) korpus se povukao na prostor Prijedor - Derventa - Zenica (Bosna i Hercegovina) a 31. (Mariborski) korpus na prostor šabac - Valjevo – Gornji Milanovac (Srbija).^[50]

 

 

 

b. TO

 

TO o kojem govori ovaj deo nije (zvanični) TO Republike Hrvatske. Ovde se pojam TO koristi za snage TO-a koje su unilateralno osnovali Srbi u Hrvatskoj. Tu spadaju i jedinice TO-a Republike Srbije i Republike Crne Gore koje su delovale na teritoriji Republike Hrvatske.

 

(1) Mesni srpski TO

 

(a) Mesni srpski TO u Hrvatskoj bio je sastavljen od jedinica koje su tamošnji Srbi formirali od postojećeg TO-a Republike Hrvatske na područjima gde su Srbi bili u većini ili u značajnoj manjini. Na nekim područjima su postojeće jedinice TO-a Republike Hrvatske zbog sukoba postale de facto srpske, jer su nesrbi otišli iz njih ili više nisu priznavali SFRJ, te su prestali da saradžuju sa JNA. Pošto se to dešavalo van kontrole Republike (to jest Hrvatske), može se reći da je mesni srpski TO bio u suprotnosti sa postojećim propisima i pravnom regulativom.

 

(b) Proces stvaranja isključivo srpskog TO-a u Hrvatskoj počeo je u januaru 1991. na mesnom nivou,^[51] a u aprilu 1991. je postao organizovaniji.^[52]

 

(c) U skladu sa izdatim naredbama, u periodu od aprila 1991. do decembra 1991. na sledećim područjima su formirani štabovi mesnog srpskog TO-a i/ili brigade i potčinjene jedinice:

 

- severna Dalmacija^[53]: Knin, Benkovac, Obrovac,

- Lika: Korenica, Plaški, Gračac, Donji Lapac,^[54]

- Kordun: Vojnić, Slunj, Vrgin Most,^[55]

- Banija: Glina, Kostajnica, Petrinja, Dvor na Uni, Sisak,^[56]

- zapadna Slavonija: Slavonska Požega, Pakrac, Daruvar, - Podravska Slatina, Grubišno Polje,^[57]

- istočna Slavonija, zapadni Srem i Baranja^[58]: Dalj, Beli Manastir, Vukovar, Mirkovci.

 

(d) Rukovodženje i komandovanje mesnim srpskim TO-om u delovima Hrvatske koji su se nazivali Srpska autonomna oblast (SAO) Krajina konsolidovali su se u septembru-oktobru 1991, kada je formiran zajednički štab TO-a SAO Krajine, u kojem su većim delom bili penzionisani i ostali oficiri bivše JNA: 30. septembra 1991. je Milan Babić za komandanta TO-a SAO Krajina imenovao penzionisanog potpukovnika JNA Iliju Čujića.^[59] Čujić je na sopstveni zahtev razrešen dužnosti 28. novembra 1991. godine,^[60] a na njegovo mesto je došao pukovnik Radoslav Maksić.^[61]

 

(e) Mesni srpski TO u SAO Slavonija, Baranja i zapadni Srem i njegova uloga tokom dejstava u Vukovaru detaljno se opisuje u TREĆEM delu.

 

(2) TO Republike Srbije

 

U nekoliko borbenih dokumenata koji se odnose na dejstva JNA u Hrvatskoj pominje se učešće jedinica TO Republike Srbije u sukobu. O učešću jedinica Teritorijalne odbrane Republike Srbije u dejstvima u Slavoniji, Baranji i zapadnom Sremu biće više reči u TREĆEM delu.

 

c. Dobrovoljci/paravojska

 

(1) Zakonodavstvo do avgusta 1991.

 

(a) U skladu sa članom 240. Ustava iz 1974. godine i članom 91. Zakona o opštenarodnoj odbrani (ONO) iz 1982, oružane snage SFRJ sastoje se od JNA i TO-a. Član 102. Zakona o ONO iz 1982. godine još kaže da TO obuhvata sve naoružane sastave koji nisu deo JNA i milicije.^[62]

 

(b) Član 119 Zakona o ONO iz 1982. godine govori o “dobrovoljcima” i opisuje njihove zadatke i njihovo mesto u vojnoj hijerarhiji. U petom pasusu stoji da se oni: “u pogledu prava i dužnosti izjednačuju sa vojnim licima, odnosno vojnim obveznicima.”^[63] Član 119. Zakona o ONO iz 1982. odnosi se, medžutim, na dobrovoljce-pojedince, tj. ljude koji se, uprkos tome što nemaju vojnu obavezu, samostalno priključuju (postojećim) jedinicama oružanih snaga SFRJ (JNA i TO) posle proglašenja vanrednog stanja, neposredne ratne opasnosti ili rata.

 

(c) Prema članu 39. Zakona o odbrani Republike Srbije iz 1991. godine, "u ratu, u slučaju neposredne ratne opasnosti i za vreme vanrednog stanja", Teritorijalna odbrana može se popunjavati i dobrovoljcima. Član 118. Zakona o odbrani Republike Srbije iz 1991. godine predvidža sledeće: "Oružane snage, u skladu sa zakonom, organizuju, popunjavaju, naoružavaju, opremaju i osposobljavaju samo nadležni državni organi".^[64]

 

(d) U zakonima koji su bili na snazi pre sukoba u Hrvatskoj ne predvidža se ni govori o pitanju dobrovoljaca koji su pod vojnom obavezom, a odbijaju da služe u JNA, ali pošto ih regrutuju političke stranke, ipak pristupe jedinicama JNA ili TO-a. Pored toga, zakonodavstvo ne predvidža i ne odnosi se na mogućnost da političke stranke i druge organizacije osnivaju dobrovoljačke/paravojne formacija van okvira oružanih snaga SFRJ (koje se sastoje od JNA i TO-a).

 

(2) Situacija na terenu

 

(a) Prema rečima saveznog sekretara za narodnu odbranu generala armije Veljka Kadijevića, mobilizacija je postala ključni limitirajući faktor ostvarivanja svih planova upotrebe JNA u sukobima u Hrvatskoj, "veći nego svi drugi problemi zajedno i mnogo veći nego što je to bila vojnička vrijednost neprijateljskih oružanih formacija".^[65]

 

(b) Problemi popune su postali su još veći gubitkom potencijalnih vojnika koji su se radije priključivali dobrovoljačkim i paravojnim grupacijama. Nekoliko nacionalističkih stranaka u Srbiji osnovalo je dobrovoljačke/paravojne formacije.^[66] Pošto u postojećoj pravnoj regulativi (Ustav SFRJ iz 1974, Zakon o ONO iz 1982. i Zakon o odbrani Republike Srbije iz 1991) nije bilo odredbi o osnivanju takvih formacija, te snage nisu imale nikakvu pravnu osnovu. Uprkos tome, srpske vlasti, a naročito MUP i Ministarstvo odbrane, tolerisale su ih i podržavale.^[67] Od tih grupacija, najozloglašeniji su bili “četnici”, povezani sa Srpskom radikalnom strankom (u daljem tekstu: SRS) Vojislava Šešelja^[68]; “Beli Orlovi” na čelu sa Dragoslavom Bokanom i Mirkom Jovićem iz Srpske narodne obnove (SNO), “Dušan Silni” i "Srpska garda" Srpskog pokreta obnove (SPO) Vuka Draškovića.[69]

 

(c) Godine 1993, gotovo dve godine posle tih dogadžaja, general armije Veljko Kadijević je u svojim memoarima optužio političke stranke i snage koje su organizovale sopstvene dobrovoljačke jedinice i slale ih na ratište da imaju štetnu ulogu i "parališu vojsku".

 

Uz nedostatak pravih mjera od strane države, mjera koje bi bile primjerene stvarno postojećoj ratnoj situaciji, odlučujuću ulogu u razbijanju mobilizacije odigrale su one političke partije i snage koje su sve činile da parališu vojsku, koje su slale svoje agitatore po terenu i u jedinice šireći laži, pokušavajući da izazovu paniku, istovremeno licemjerno tražeći od JNA da brani ugroženi srpski narod u Hrvatskoj od ustaških zločina. To je imalo višestruko veći negativni efekat na realizaciju planova upotrebe JNA, kako po sadržaju tako i po vremenu upotrebe, nego sva neprijateljska dejstva zajedno.^[70]

 

(d) Iako Kadijević smatra dobrovoljce koji su političke stranke regrutovale u svoje jedinice jednim od glavnih razloga slabog popunjavanja JNA, drugi ih vide kao značajan faktor za popunjavanje redova JNA, a naročito u situaciji u kojoj se JNA suočila sa problemom sve učestalijeg dezerterstva i opadajućeg odaziva na mobilizaciju.

 

i. Dana 28. septembra 1991. sastali su se predsednik Srbije Slobodan Milošević, SSNO general armije Veljko Kadijević, predsednik Crne Gore Momir Bulatović, predstavnik Crne Gore u Predsedništvu SFRJ Branko Kostić, predstavnik Srbije u Predsedništvu SFRJ Borisav Jović i načelnik Generalštaba oružanih snaga SFRJ general-pukovnik Adžić[71] i razgovarali o problemima sa kojima se suočava JNA u vezi sa masovnim dezerterstvom pozvanih rezervista i negativnom uticaju te pojave na operativne sposobnosti JNA. Raspravljalo se o neophodnosti formiranja “jedinica srpskih ustanika”.

….

 

U zaključku general Adžić kaže:

1) Mora se obezbediti učvršćivanje dostignute linije;

2) Treba izvršiti popunu jedinica dobrovoljcima;

3) Moraju se srediti jedinice srpskih ustanika i utvrditi položaji za odbranu dostignutih linija;

4) Slavonija mora imati pešadiju, koja će kontrolisati oslobodženu teritoriju.^[72]

 

ii. U izveštaju organa bezbednosti VJ iz oktobra 1993.^[73] kaže se sledeće: "Veliki broj lica uključenih u navedene formacije^[74] je naoružan, uglavnom streljačkim naoružanjem koje je iz skladišta bivše JNA, VJ, MUP-a i Ministarstva odbrane Srbije masovno deljeno dobrovoljačkim sastavima angažovanim na ratištima u Hrvatskoj i BiH, a u većini slučajeva nije vraćeno."^[75]

 

(e) Prema obaveštajnim informacijama organa bezbednosti JNA i Uprave bezbednosti JNA (UB) pri Saveznom sekretarijatu za narodnu odbranu, pored dobrovoljačkih/paravojnih grupa koje su osnovale političke stranke, druge grupe, kao što su Arkanovi “Tigrovi” i “Knindže” Kapetana Dragana, bile su tesno povezane sa Ministarstvom odbrane i MUP-om Srbije.^[76]

 

i. Dana 28. avgusta 1991. načelnik 3. odeljenja Uprave bezbednosti Saveznog sekretarijata za narodnu odbranu (UB pri SSNO) pukovnik Milorad Bošković poslao je SSNO-u generalu armije Veljku Kadijeviću i još petorici primalaca strogo poverljivi izveštaj br. 437 naslovljen “Neka saznanja o Danielu Sneddenu, državljaninu Australije, alijas 'kapetanu Draganu’”. U tom izveštaju su podrobno opisane aktivnosti "kapetana Dragana" od njegovog povratka u Srbiju i njegov odnos sa MUP-om Srbije.^[77] Dragan u svom pismu od 8. novembra 1991. tvrdi da "ima obaveze prema Državnoj bezbednosti Republike Srbije" i da njegove aktivnosti u TO-u (Republike Srbije) treba da budu u potpunosti u skladu sa Državnom bezbednosti Republike Srbije.^[78]

 

ii. Tokom oktobra 1991. organi bezbednosti 1. vojne oblasti sastavili su najmanje četiri izveštaja (Informacije) upućene UB-u SSNO-a o aktivnostima Željka Ražnatovića Arkana i njegove Srpske dobrovoljačke garde u istočnoj Slavoniji. Ti izveštaji organa bezbednosti ukazuju na preteće postupke Arkana i pripadnika njegovih jedinica prema pripadnicima JNA,^[79] na opšte uverenje da je Arkan umešan u zločine,^[80] uključujući zločine protiv nesrba,^[81] na Arkanovu ulogu u podeli naoružanja i municije na tom području^[82] i na odnos izmedžu Arkana i Ministarstva unutrašnjih poslova (uključujući Službu državne bezbednosti (SDB)[83]) i Ministarstvo odbrane Srbije.[84]

 

(3) Uredbe, uputstva i naredbe SFRJ i srpskih vlasti u drugoj polovini 1991. godine

 

(a) U nameri da prevazidže poteškoće JNA u vezi sa popunjenošću, vlasti Srbije i SFRJ su u periodu od leta do zime 1991. donela niz uredbi, uputstava i naredbi. Ovi propisi su, u stvari, bili dio procesa regulisanja (i legalizovanja) statusa, prava i obaveza dobrovoljaca koji su, samostalno ili kolektivno, učestvovali u sukobima u Hrvatskoj.

 

(b) Te uredbe, uputstva i naredbe donesene su bez obzira na postojeće savezne pravne propise SFRJ kojima je bila uredžena popuna sastava TO-a (Republike Srbije) i JNA dobrovoljcima, doduše u vreme vanrednog stanja, stanja neposredne ratne opasnosti ili ratnog stanja na pojedinačnoj bazi (za razliku od dobrovoljačkih/paravojnih formacija).

 

(c) Vlada Srbije je 14. avgusta 1991. donela Uredbu o upisu dobrovoljaca u Teritorijalnu odbranu.^[85] Nakon ove uredbe 13. septembra 1991. SSNO je doneo "Uputstvo o prijemu dobrovoljaca u JNA.^[86] Dana 10. decembra 1991. Predsedništvo SFRJ je izdalo i treći propis kako bi regulisalo status dobrovoljaca koji pojedinačno i/ili grupno (tj. u takozvanim dobrovoljačkim ili paravojnim formacijama) učestvuju u sukobu u Hrvatskoj – naredbu Predsedništva SFRJ br. 73 pod nazivom Naredba o angažovanju dobrovoljaca u oružanim snagama SFRJ za vreme neposredne ratne opasnosti.^[87]

 

i. Uredba Vlade Srbije o upisu dobrovoljaca u Teritorijalnu odbranu

 

Prema ovoj uredbi, dobrovoljci (tj. lica koja nemaju vojni raspored) mogu da se upišu u TO Republike Srbije. Dobrovoljci su lica koja nemaju vojnu obavezu ili vojni obveznici kojima nije odredžen ratni raspored.

 

Na osnovu člana 2, tačke 2. i člana 30. stava 1. Zakona o Vladi Republike Srbije (Službeni glasnik Republike Srbije, broj 5/91),Vlada Republike Srbije donosi

 

UREDBU

O UPISU DOBROVOLJACA U TERITORIJALNU ODBRANU^[88]

 

Član 1

Ovom uredbom uredžuje se upis dobrovoljaca u Teritorijalnu odbranu.

Popuna JNA dobrovoljcima vrši se u skladu sa saveznim propisima.

 

Član 2

Pod dobrovoljcima, u sastavu ove uredbe, podrazumevaju se:

- lica koja nemaju vojnu obavezu, a koja nisu mladža od 17 godina starosti; - vojni obveznici – muškarci i vojni obveznici - žene kojima nije odredžen ratni raspored u JNA, Teritorijalnu odbranu, miliciju, službu osmatranja i obaveštavanja, štabove civilne zaštite, jedinice civilne zaštite koje obrazuje Republika, grad Beograd ili opština, jedinice veze, rukovodženja; preduzeća i druge organizacije koje proizvode predmete naoružanja i vojne opreme, odnosno, predmete od posebnog značaja za odbranu, ili su osposobljene za takvu proizvodnju; preduzeća i druge organizacije u oblasti drumskog, železničkog i vazdušnog saobraćaja, saobraćaja na unutrašnjim plovnim putevima, poštansko-telegrafsko-telefonskog saobraćaja i drugih sistema veza; preduzeća i druge organizacije i organe koji se u okviru svoje delatnosti bave osmatranjem i utvrdživanjem odredženih pojava u oblastima hidrometeorologije, vatrogastva, zdravstva, radiološke zaštite, poljoprivrede, vodoprivrede, elektroprivrede, saobraćaja i drugih oblasti; preduzeća i druge organizacije od posebnog značaja za odbranu.

 

Član 3

Upis dobrovoljaca u Teritorijalnu odbranu vrši se u ratu, u slučaju neposredne ratne opasnosti i vanrednog stanja, radi popune jedinica, štabova i ustanova Teritorijalne odbrane.

Za vreme mira mogu se, radi obučavanja, dobrovoljno uključivati na vojne vežbe i druge oblike jedinica, štabova i ustanova Teritorijalne odbrane, lica iz člana 2 ove uredbe.

Na lica iz stava 2 ovog člana shodno se primenjuju odredbe čl. 4 i 7 ove uredbe.

 

Član 4

Lica koja žele da se upišu u dobrovoljce, kao i lica iz člana 3 stav 2 ove uredbe, podnose prijavu Ministarstvu odbrane preko nadležnog opštinskog sekretarijata za narodnu odbranu, odnosno odeljenja za narodnu odbranu Gradskog sekretarijata za narodnu odbranu, prema mestu prebivališta, odnosno boravišta.

Prijave za upis u dobrovoljce podnose se lično na obrascu broj 1 koji čini sastavni deo ove uredbe. Podneta prijava je neopoziva.

 

Član 5

Opštinski sekretarijat za narodnu odbranu, odnosno odeljenje Gradskog sekretarijata za narodnu odbranu, uputiće dobrovoljce koji nemaju vojnu obavezu i vojne obveznike – žene na utvrdživanje opšte sposobnosti za vojnu službu.

Sposobnost za vojnu službu dobrovoljaca iz stava 1 ovog člana utvrdžuje zdravstvena ustanova odredžena da vrši lekarske i druge preglede i psihološka ispitivanja regruta. Ocenom "sposoban za vojnu službu" ocenjuje se dobrovoljac koji ima opštu zdravstvenu sposobnost i psihofizički je sposoban da nosi i rukuje oružjem, kao i da podnosi teške fizike napore.

Ministarstvo odbrane zaključuje ugovor sa zdravstvenom ustanovom iz stava 2 ovog člana o vršenju pregleda.

 

Član 6

Opštinski sekretarijat za narodnu odbranu, odnosno Odeljenje za narodnu odbranu Gradskog sekretarijata za narodnu odbranu, uvodi u vojnu evidenciju dobrovoljce iz člana 5 stav 1 ove uredbe, koji su ocenjeni sposobnim za vojnu službu, prema odredbama tač. 19 i 20 Uputstva o vojnoj evidenciji vojnih obveznika i materijalnih sredstava iz popisa.

 

Član 7

Opštinski sekretarijat za narodnu odbranu, odnosno, Odeljenje za narodnu odbranu Gradskog sekretarijata za narodnu odbranu, dostavlja spiskove prijavljenih dobrovoljaca iz člana 2 alineje 2 i člana 6 ove uredbe Ministarstvu odbrane – Odeljenju narodne odbrane obrazovanom van sedišta Ministarstva, Gradskom sekretarijatu za narodnu odbranu, odnosno pokrajinskom sekretarijatu za narodnu odbranu autonomnih pokrajina, koji objedinjene spiskove dobrovoljaca dostavljaju štabovima Teritorijalne odbrane operativnih zona.

 

Član 8

Odredživanje i saopštavanje ratnog rasporeda dobrovoljcima vrši se shodno primeni Pravila o mobilizaciji oružanih snaga SFRJ.

 

Član 9

Ova uredba stupa na snagu danom objavljivanja u Službenom glasniku Republike Srbije.

 

ii. Uputstvo SSNO o prijemu dobrovoljaca u JNA.

 

Uputstvo SSNO-a br. 2391-1 reguliše prijem dobrovoljaca pojedinaca u JNA. Prema tom uputstvu, JNA prima dobrovoljce pošto prethodno utvrdi njihov identitet i ostale potrebne podatke i odlučuje o njihovom rasporedu prema njihovoj vojnoj specijalnosti.

 

 

406 br. 2391-1                      13. septembar 1991.

 

("Službeni list SFRJ", br. 21/82 i 11/91)

 

 

UPUTSTVO O PRIJEMU DOBROVOLJACA U JUGOSLOVENSKU NARODNU ARMIJU (JNA) ^[89]

 

1. Ovim uputstvom reguliše se prijem dobrovoljaca u jedinice i ustanove Jugoslovenske narodne armije.

2. Pod pojmom dobrovoljac, u smislu ovog uputstva, podrazumeva se lice koje podnese pismeni zahtev da bude primljeno u jedinicu – ustanovu JNA, ako je sposobno da obavlja odgovarajuću vojnu dužnost.

Dobrovoljac može biti lice (muškarac) iz bilo kojeg kraja SFRJ, pod uslovom da nije mladže od 18 i starije od 60 godina života. Lice iz stava 1. ove tačke mladže od 27 godina života koje nije služilo vojni rok upućuje se na služenje vojnog roka ako je sposobno za vojnu službu.

3. Komande i starešine jedinica i ustanova JNA dobrovoljce iz tačke 2. ovog uputstva prihvatiće i rasporediće u svoje jedinice – ustanove po mirnodopskoj ili ratnoj formaciji, zavisno od stepena popunjenosti, stanja u zoni odgovornosti i zadataka jedinice – ustanove.

Lica iz rezervnog sastava – dobrovoljci koji imaju ratni raspored u dotičnoj jedinici rasporedživati na dužnosti i formacijska mesta koja su im odredžena prilikom formiranja RJ.

Lica iz rezervnog sastava – dobrovoljce koji imaju ratni raspored u drugim RJ, kada to situacija dozvoljava, upućivati u matične RJ, a kada to nije moguće, rasporedživati ih na upražnjene dužnosti, odnosno formacijska mesta u okviru svoje jedinice po mirnodopskoj ili ratnoj formaciji, zavisno od njihove vojnoevidencione specijalnosti. Lica iz rezervnog sastava koja nemaju ratni raspored u JNA, kao i lica iz tačke 2. ovog uputstva koja nemaju vojnu obavezu, komande i starešine jedinica i ustanova JNA prihvataju i rasporedžuju na upražnjena formacijska mesta mirnodopske ili ratne formacije svojih jedinica, zavisno od njihove vojnoevidencione specijalnosti, odnosno od njihove stručne spreme, znanja i veština stečenih u gradžanstvu.

4. Upis dobrovoljaca u JNA vrše jedinice JNA na osnovu prijave koju dobrovoljci popunjavaju u jedinicama. Obrazac prijave propisan je ovim Uputstvom i čini njegov sastavni deo. Podneta prijava je neopoziva.

5. Dobrovoljci se primaju na dužnost i formacijska mesta za koja su osposobljeni, a ako to nije moguće, rasporedžuju se na upražnjena formacijska mesta uz prethodno najnužnije osposobljavanje za izvršavanje poslova i dužnosti dotičnog formacijskog mesta.

6. Dobrovoljci se primaju pošto se prethodno utvrdi njihov identitet i ostali potrebni podaci od interesa za Jugoslovensku narodnu armiju. Identitet se utvrdžuje na osnovu lične karte, podataka u prijavi, jediničnog kartona, vojne knjižice, preko nadležnih organa društveno-političkih zajednica gde je to moguće, i dr. Na osnovu utvrdženog identiteta ustrojavaju se odgovarajući vojnoevidencioni dokumenti za svakog dobrovoljca koji se prima u jedinicu.

7. U postupku prijema u jedinice Jugoslovenske narodne armije utvrdžuje se zdravstvena sposobnost dobrovoljaca za dužnost iz tačke 5. ovog uputstva. Zdravstvenu sposobnost, kad je to moguće, utvrdžuje najbliža vojna zdravstvena ustanova. Kada to nije moguće, zdravstvenu sposobnost utvrdžuje trupni lekar na osnovu pregleda i, po potrebi, konsultovanja specijaliste vojne ili civilne zdravstvene ustanove.

8. Bezbednosna provera u postupku primanja i praćenja dobrovoljaca vrši se po propisima službe bezbednosti, kojih se treba striktno pridržavati.

9. Sa dobrovoljcima se organizuje vojno-stručna obuka, doobuka ili preobuka, radi osposobljavanja za odredžene dužnosti u jedinici – ustanovi. Način i vreme trajanja obučavanja zavise od ranije stečenih znanja dobrovoljaca. Obuka se, načelno, organizuje uz rad u osnovnoj jedinici – ustanovi.

10. Dobrovoljci se u pogledu prava i dužnosti izjednačavaju sa vojnim licima, odnosno vojnim obveznicima i za vreme vojne službe pripada im odgovarajuća naknada predvidžena zakonskim propisima.

11. Odluku o prijemu dobrovoljaca u jedinice Jugoslovenske narodne armije donosi starešina jedinice i ustanove ranga brigade, puka i samostalnog bataljona i njima ravnih jedinica. Izveštaj o prijemu dobrovoljaca redovno se dostavlja pretpostavljenoj komandi.

12. Licu (dobrovoljcu) može prestati vojna služba ako prestane potreba za njegovim angažovanjem u jedinici i na njegov zahtev: u slučaju opravdanih zakonskih razloga predvidženih čl. 32. i 33. Zakona o vojnoj obavezi, ili ako je u jedinici proveo maksimalno propisano vreme predvidženo članom 52. citiranog zakona.

13. Uputstvo stupa na snagu danom potpisivanja.

14. Za sva nejasna pitanja obraćati se pretpostavljenim komandama i nadležnim organizacijskim jedinicama Saveznog sekretarijata za narodnu odbranu.

 

 

Pošto je Predsedništvo SFRJ 1. oktobra 1991. objavilo "stanje neposredne ratne opasnosti", pomoćnik SSNO-a za moral i pravna pitanja, general-major Vidak Vujović upućuje 7. oktobra 1991. poverljiv dokument br. 115-123 Informacija o važnosti proglašenja neposredne ratne opasnosti potčinjenim komandama 1. vojne oblasti.^[90] U tom dokumentu Vujović ističe važnost propisne organizacije popune i upisa dobrovoljaca u JNA, kao i korišćenje dobrovoljaca medžu vojnicima u cilju podizanja morala.

 

iii. Naredba Predsedništva SFRJ br. 73 o angažovanju dobrovoljaca u oružane snage SFRJ za vreme neposredne ratne opasnosti

 

Dana 10. decembra 1991. Predsedništvo SFRJ donelo je Naredbu br. 73 o Angažovanju dobrovoljaca u oružanim snagama SFRJ za vreme neposredne ratne opasnosti,^[91] kako bi razjasnilo i legalizovalo status dobrovoljaca koji pojedinačno i/ili grupno učestvuju u sukobu u Hrvatskoj. Iako je Predsedništvo Naredbu br. 73 izdalo tek posle pada Vukovara i dogadžaja u Ovčari, ona se smatra relevantnom u kontekstu ovog izveštaja jer u njoj govori o pitanjima (subordinacija dobrovoljaca, pa tako i dobrovoljačkih formacija) koja su važna za razumevanje dogadžaja na Ovčari i odnosa izmedžu lica koja su navodno izvršila ova krivična dela i JNA.

 

Naredba br. 73 Predsedništva SFRJ nedvosmisleno ukazuje da je organ koji je bio najviše političko vodžstvo SFRJ znao za postojanje i aktivnosti (srpskih) "dobrovoljačkih formacija" (vidi tačku 7. ove Naredbe) koji su učestvovali u sukobu u Hrvatskoj. U Naredbi br. 73 takodže se ističe spremnost političkog rukovodstva SFRJ, iako donekle zakašnjelu zbog trajnog sporazuma o prekidu vatre koji je 23. novembra 1991. potpisan u Ženevi, da reši pitanje dobrovoljaca i pripadnika paravojnih formacija. Tom naredbom je naročito uredžen status dobrovoljaca koji pojedinačno/grupno učestvuju u sukobima u Hrvatskoj.

 

U petoj tački Naredbe br. 73 Predsedništva jasno se ističe da dobrovoljac koji stupi u jedinicu JNA ili TO postaje pripadnik oružanih snaga SFRJ i nosi uniformu i oznake pripadnika oružanih snaga SFRJ.

 

Sedmom tačkom Naredbe br. 73 Predsedništva SFRJ priznaje se (i potvrdžuje) postojanje “dobrovoljačkih sastava" (za razliku od pojedinačnih dobrovoljaca) koji su "sada angažovani van oružanih snaga SFRJ" i navodi da su te formacije izvršavale “odredžene vojne zadatke”, što ukazuje na to da je neko (ne navodi se tačno ko) na vlasti u tom trenutku znao za njih i njihovo učešće u sukobima, navodno van nadležnosti oružanih snaga SFRJ.

 

Naredba broj 73

Na osnovu člana 316. Ustava Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije i člana 106. stava 1. tačka 6. i stav 2. Zakona o opštenarodnoj odbrani ("Službeni list", br. 21/82 i 11/91), Predsedništvo SFRJ, na sednici održanoj 10. decembra 1991. godine, donelo je

 

NAREDBU

O ANGAŽOVANJU DOBROVOLJACA U ORUŽANIM SNAGAMA SFRJ ZA VREME NEPOSREDNE RATNE OPASNOSTI

 

1. U skladu sa odredbom člana 119. Zakona o opštenarodnoj odbrani, za vreme neposredne ratne opasnosti, Jugoslovenska narodna armija i Teritorijalna odbrana popunjavaju se i dobrovoljcima koji se po stupanju u jedinice i ustanove oružanih snaga SFRJ u svemu pojednačavaju s vojnim licima, odnosno vojnim obveznicima.

 

2. Dobrovoljci se primaju u oružane snage SFRJ po postupku propisanom za prijem vojnih obveznika, s tim što se lice koje želi da stupi u oružane snage SFRJ javlja vojnoteritorijalnom organu nadležnom za mesto u kome boravi vojni obveznik.

 

3. Dobrovoljac može biti rasporedžen u jedinicu ili ustanovu oružanih snaga SFRJ na odgovarajuću dužnost i zadatak prema zahtevima popune i potrebama službe oružanih snaga SFRJ.

 

4. Pri stupanju u jedinicu ili ustanovu oružanih snaga SFRJ dobrovoljac koji ranije nije dao svečanu obavezu u smislu propisa kojima je uredžena služba u oružanim snagama SFRJ dužan je da svečanu obavezu da pred svojim pretpostavljenim starešinom. Na zadatke koji zahtevaju upotrebu oružja može se rasporediti dobrovoljac koji je položio svečanu obavezu i završio odgovarajuću obuku.

 

5. Dobrovoljac koji po odredbama ove naredbe stupa u jedinicu ili ustanovu oružanih snaga postaje vojno lice i nosi vojnu uniformu i jedinstvene oznake pripadnika oružanih snaga SFRJ, i ima sva ostala prava i dužnosti lica na službi u oružanim snagama SFRJ.

 

6. Dobrovoljcu prestaje služba u oružanim snagama SFRJ:

1. ako na osnovu nalaza i ocene vojno-zdravstvene ustanove bude utvrdženo da je nesposoban za službu u oružanim snagama SFRJ, odnosno za dužnost koju vrši;

2. kada on to zahteva, a postoje zakonom utvrdženi razlozi zbog kojih se vojnom obvezniku odlaže ili prekida vršenje vojne službe;

3. kada prestane potreba za njegovim angažovanjem u oružanim snagama SFRJ.

Dobrovoljcu može prestati služba u oružanim snagama SFRJ po njegovom zahtevu ako potrebe službe to omogućavaju.

 

7. Dobrovoljački sastavi koji su sada angažovani van oružanih snaga SFRJ na izvršavanju odredženih vojnih zadataka i dobrovoljci koji se sada nalaze u jedinicama ili ustanovama oružanih snaga SFRJ dužni su da, u roku od 10 dana od dana stupanja na snagu ove naredbe, usklade svoj položaj u oružanim snagama SFRJ sa odredbama ove naredbe.

 

U istom roku, sa teritorije za koju su odgovorne komande, jedinice i ustanove oružanih snaga SFRJ odstraniće se svi pojedinci i dobrovoljački sastavi koji se ne uključe u sastav oružanih snaga SFRJ na način utvrdžen ovom naredbom.

 

Odredba stava 2. ove tačke odnosi se i na dobrovoljce koji se sada nalaze u oružanim snagama SFRJ ako ne postupe po odredbama ove naredbe.

 

8. Prema licima koja se po stupanju na snagu ove naredbe zateknu u uniformama i sa oznakama pripadnika oružanih snaga SFRJ, a nisu na zakonom propisan način stupili u oružane snage SFRJ i svoj položaj regulisali u skladu sa odredbama ove naredbe, primeniće se zakonske mere.

 

9. Ovlašćuje se Savezni sekretarijat za narodnu odbranu da, po potrebi, propiše uputstvo za sprovodženje ove naredbe.

 

10. Naredbu objaviti u "Službenom listu SFRJ".

 

11. Naredba stupa na snagu danom objavljivanja.

 

Predsedništvo

Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije

Naredba broj 73                                Potpredsednik

10. decembar 1991. godine               dr Branko Kostić

 

 

Intervju pod naslovom “I dobrovoljci - vojna lica”, koji je general-major Tomislav Radovanović, načelnik odseka SSNO za pravne poslove, 22. decembra 1991. dao za časopis JNA Narodna Armija,^[92] baca (dodatno) svetlo na naredbu Predsedništva SFRJ br. 73. U tom intervjuu Radovanović kaže sledeće:

 

U našem pravnom sistemu mimo oružanih snaga SFRJ (čine ih, kao što je poznato, JNA i TO), na teritoriji SFRJ ne mogu postojati drugi oružani sastavi. Oružane snage su, prema odredbama Ustava, jedinstvene, a (jedinstvene) poslove rukovodženja i komandovanja obavlja federacija, odnosno u njeno ime – Predsedništvo SFRJ.

 

Radovanović dalje kaže:

 

Na području Jugoslavije, pored legalnih i legitimnih oružanih snaga, na sceni su, poznato je, raznorodni oružani sastavi, čije delovanje protivreči i slovu Ustava i zakona, i medžunarodnim normama. Njihov pravni 'status’ nije teško definisati i sasvim precizno odrediti, sledeći posve jednostavnu logiku i tražeći odgovor na pitanja: šta, za koga i pod kojim uslovima rade, ko ih formira i finansira, koji su im privremeni ili dugoročni ciljevi?^[93]

 

(4) Dobrovoljci SRS-a

 

(a) Srpska radikalna stranka (SRS)

 

Srpska radikalna stranka registrovana je kao politička stranka 25. februara 1991.^[94] Dva dana ranije, na osnivačkoj sednici u Kragujevcu, SRS je usvojio svoj program i Statut. Vojislav Šešelj je 1991. bio predsednik SRS-a. Prema Statutu SRS-a, Srpska radikalna stranka je "politička partija koja se političkim i drugim zakonskim sredstvima bori za državno jedinstvo... Osnovni cilj Stranke je borba za ujedinjenje svih srpskih zemalja u jednu državu, zaštita Srba na prostorima koji pripadaju drugim državama, osvajanje vlasti i održavanja na vlasti radi realizacije stranačkog programa".^[95]

 

(b) Srpski četnički pokret (SČP)

 

Prema Statutu SRS-a, (pripadnici) Srpskog četničkog pokreta (SČP) smatraju se "kolektivnim članovima Stranke".^[96] Član 81 Statuta SRS navodi zadatke SČP:

 

Srpski četnički pokret, kao kolektivni član Stranke, okuplja svoje članstvo radi:

- organizovanja dobrovoljaca za pomoć ugroženim srpskim zemljama,

- organizovanja pružanja pomoći borcima,

- organizovanja pomoći porodicama poginulih boraca i invalidima rata,

- okupljanja učesnika oslobodilačkih ratova u srpskim zemljama.^[97]

 

(c) Krizni štab SRS – Ratni štab SRS

 

i. Dana 6. aprila 1991. SRS je osnovao "krizni štab"^[98] na čelu sa  Ljubišom Petkovićem^[99]. Prema članku objavljenom u septembru 1991. u 11. broju "Velike Srbije"^[100], Krizni štab SRS-a osnovan je s ciljem "da pomogne i zaštiti srpski narod gde god je ugrožen".^[101]

 

ii. Dana 1. oktobra 1991, Krizni štab preimenovan je u Ratni štab SRS-a "saglasno predlozima vojvode V. Šešelja i g. Ljubiše Petkovića". U zapisniku sa sastanka na kom je doneta ta odluka pominje se i osnivanje četiri "radne grupe" radi "bolje organizacije i efikasnijeg rada". Zadatak prve radne grupe, nazvane "Prva operativna grupa", bio je da "organizuje i vrši najvažnije dužnosti Ratnog štaba" /prevod sa engleskog/. Druga grupa je bila zadužena za pozadinu i humanitarnu podršku, a treća je imala "specijalne odgovornosti" /prevod sa engleskog/. Na kraju, četvrta radna grupa se bavila sekretarskim poslovima.^[102] 

 

iii. Odnosi izmedžu Kriznog/Ratnog štaba i dobrovoljaca iz SRS-a

 

- Krizni/Ratni štab SRS organizuje i uskladžuje popunu i otpremanje  dobrovoljaca SRS-a u Hrvatsku.^[103] To obuhvata i obuku, uz pomoć Ministarstva odbrane (MO) i Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) Republike Srbije^[104]

 

- Najmanje jednom prilikom je Vojislav Šešelj u govoru dobrovoljcima pre odlaska u zonu sukoba u Hrvatskoj rekao sledeće:

 

Šešelj: "Pomoz' bog, junaci! Braćo Srbi, junački srpski četnici, danas idete u rat. Danas idete da oslobodite srpski Vukovar i da odbranite srpsku Slavoniju. Idete da se priključite stotinama, hiljadama naših dobrovoljaca. Idete iz svih delova današnje sužene Srbije da vratite slavu srpskom oružju. Sadejstvovaćete sa jedinicama jugoslovenske armije, jer je to naša armija. Ona je pre svega srpska armija po svom starešinskom kadru i po svojoj borbi za spas srpske zemlje i srpskih teritorija.^[105]

 

Pored toga, Šešelj posećuje područja na frontu gde su  aktivni dobrovoljci SRS-a.^[106]

 

Novinar: Zbog čega su naša srpska sela popaljena, a nijedno hrvatsko selo nije stradalo kao naše?

 

Šešelj: Pa ja mislim da to nije tačno. Ja sam vrlo često bio prisutan na frontu i tamo gde su se naši dobrovoljci borili u sastavu teritorijalne odbrane ima dosta porušenih čisto hrvatskih sela. Tamo gde su bila jaka ustaška uporišta, tamo su naši udarali svim sredstvima i tamo ima mnogo porušenih sela, a nema onako sistematski rušenih sela...

 

- Iako dokumenti JNA koji se odnose na dejstva u Hrvatskoj^[107] upućuju na to da su dobrovoljci SRS-a uključeni u mesne srpske jedinice TO ili JNA i dejstvuju pod (jedinstvenom i ujedinjenom) komandom JNA, dokumentacija Ratnog štaba SRS-a, kao i izjave dobrovoljaca SRS-a zabeležene u publikacijama SRS-a, koje su navedene niže u tekstu, pokazuju na to da Ratni štab SRS-a (i SČP), bez obzira na potčinjenost dobrovoljaca mesnim jedinicama srpskog TO-a ili JNA, izdaje naredbe i druga uputstva dobrovoljcima SRS-a. Dana 31. avgusta 1991, na primer, Zoran Rankić, zamenik komandanta Ratnog štaba SRS, posetio je dobrovoljce SRS-a u Markušici (Slavonija, Baranja i zapadni Srem) i "tom prilikom preneo naredbu štaba Srpskog četničkog pokreta da u roku od nekoliko dana moramo biti  u svojim mestima, odakle ćemo se javiti štabu i dobiti nove instrukcije."^[108]

 

- Pored toga, Ratni štab SRS-a održava redovnu razmenu informacija sa dobrovoljcima SRS-a za vreme njihovog učešća u borbenim dejstvima. To uključuje i odlazak članova Ratnog štaba SRS-a na sporna područja radi izvidžanja situacije. Dana 2. septembra 1991. Zoran Rankić, "zamenik načelnika štaba" sastavio je izveštaj posle svog poseta Slavoniji, Baranji i zapadnom Sremu. Prema tom izveštaju, Rankić je otišao "po naredženju štaba i predsednika, Dr. Vojislava Šešelja" sa zadatkom da "obidže jedinice na terenu i prenese naredbu o povlačenju radi pregrupisanja snaga". Rankić u izveštaju Ratnom štabu  SRS-a opisuje svoju posetu i, izmedžu ostalog, govori o "opštoj nedisciplini u pojedinim odredima, u kojoj prednjače dobrovoljci u Trpinji".^[109] Srećko Radovanović, "zamenik komandanta odbrane sela šodolovci, Koprivna i Petrova Slatina" (zapadna Slavonija), sastavio je 13. septembra 1991. "Ratni izveštaj o aktivnostima Srpske dobrovoljačke vojske od 19. jula do septembra 1991" za Ratni štab  SRS-a.^[110]

 

- Radovanovićev izveštaj sadrži detaljne informacije o vojnoj situaciji u delu zapadne Slavonije u kom dejstvuje njegova jedinica (sastavljena od dobrovoljaca SRS-a), obuci i strukturi njegove jedinice, i operacijama koje izvodi. Ratnom štabu SRS-a slali su se i izveštaji o situaciji u drugim zonama operacija.^[111]

 

- Ratni štab SRS-a vodi evidenciju dobrovoljaca koji se upućuju u zone sukoba. Ta evidencija se koristi za izdavanje potvrda dobrovoljcima o učešću u sukobu.^[112] JNA je vreme provedeno u svojstvu pripadnika Ratnog štaba SRS-a i/ili dobrovoljca SRS-a na ratištu računala kao vreme provedeno "u službi oružanih snaga SFRJ"^[113].

 

(d) Dobrovoljci SRS-a/SČP-a

 

i. Formacije dobrovoljaca SRS-a upućivane na područja sukoba (uključujući i one u sastavu jedinica srpskog mesnog TO-a) nisu imale stalni sastav ni strukturu. Zato se u dokumentaciji JNA i  koristio izraz "odred".^[114]

 

ii. Članci i intervjui objavljeni u "Velikoj Srbiji" – stranačkom časopisu SRS-a – u kojima se govori o operacijama dobrovoljaca SRS-a, navode na zaključak da su formacije dobrovoljaca SRS-a, čak i ako variraju u sastavu, organizovane po vojnom principu i imaju unutrašnju hijerarhijsku strukturu^[115]. Potvrda izdata Branislavu Gavriloviću 4. decembra 1991. navodi da je on bio ”komandant dobrovoljaca na teritoriji Srpske oblasti Slavonija, Baranja i zapadni Srem od 4. juna do 2. decembra 1991".^[116] U razgovoru objavljenom u dvobroju "Velike Srbije" za jul i avgust 1994. Branislav Gavrilović kaže: "...ukazom vojvode Šešelja proglašen za komandanta svih dobrovoljaca Srpske radikalne stranke".^[117]

 

(e) Četnički vojvode

 

i. U intevujuu objavljenom u njegovoj knjizi Kroz politički galimatijas, Vojislav Šešelj ovako tumači čin "vojvode":^[118]

 

Srpski četnički vojvoda je najviše četničko zvanje i teško je to zvanje dovoditi u korelaciju sa nekim armijskim činom. Otprilike bi to odgovaralo armijskom činu general-majora. Četnički vojvoda je komandovao jedinicama do nivoa divizije. Možda ta razjašnjenja za javnost nisu loša.

 

ii. Član 85. Statuta SRS-a navodi uslove potrebne za dobijanje čina "vojvode":

 

Zvanje vojvode može dobiti pojedinac koji ispunjava kumulativno sledeće uslove:

- istaknuti borac na svim poljima borbe srpskog naroda za ostvarivanje srpskih nacionalnih interesa,

- istaknuti borac na odbrani srpstva, časti, dostojanstva, kulture i tradicije srpskog naroda,

- da je poštovan u sredini u kojoj živi i radi,

- da je učesnik u borbi i da je primeren vojnik i starešina u vreme kada Srbi vode svoje odbrambene ratove.^[119]

iii. Prema dokumentaciji SRS-a, čin "vojvode" dodeljivao se za vreme sukoba u Hrvatskoj onim dobrovoljcima koji su se istakli u borbi. Vojvode u mnogim slučajevima komanduju dobrovoljačkim odredima i kao takvi su na položaju s posebnim ovlašćenjima nad drugim dobrovoljcima u njihovom odredu. Čak iako nema dokaza da je JNA priznavala čin "vojvode", prema "vojvodama" se odnosila kao prema ljudima koji su na čelu dobrovoljačkih jedinica SRS-a koje su se borile uz pripadnike JNA.^[120]

 

iv. Dana 12. maja 1991. na svečanosti u Ravnoj Gori, u zapadnoj Srbiji,^[121] Momčilo \ujić, "predsednik Veća vojvoda i predsednik Srpskog četničkog pokreta Ravna Gora u slobodnom svetu"^[122] dodelio je četnicima činove "vojvode". Slična svečanost održana je 15. maja 1993. u manastiru Knežina blizu Sokoca (BiH) na kojoj je "vojvoda" Vojislav Šešelj, "predsednik Centralne otadžbinske uprave Srpskog četničkog pokreta", osamnaest dobrovoljaca SRS-a proglasio u zvanje "četničkog vojvode" "za izvanredne zasluge u ovom ratu, veliko junaštvo i pokazanu ratnu veštinu najistaknutijih četničkih komandanata", u skladu sa njegovom naredbom br. 124.^[123] Medžu novim vojvodama bilo je nekoliko dobrovoljaca SRS-a koji su učestvovali u borbama u Slavoniji, Baranji i zapadnom Sremu, i to: Zdravko Abramović (Borovo Selo, Baranja, Kninska Krajina, Vukovar); Branislav Vakić; Miroslav Vuković zvani ]ele; Branislav Gavrilović zvani Berna; Milika Dačević; Ljubiša Petković; Jovo Ostojić i Milan Lančužanin zvani Kameni, komandant jedinice "Leva Supoderica".^[124]

3. Rukovodženje i komandovanje oružanim snagama SFRJ tokom sukoba u Hrvatskoj

a. Uvod^[125]

 

Kao što je opisano dalje u tekstu, u odnosu komandovanja izmedžu JNA i drugih srpskih/srbijanskih oružanih formacija koje su učestvovale u sukobu u Hrvatskoj ogleda se postojeće zakonodavstvo u kom je bilo reči u prvoj celini ovog izveštaja. Govoreći o odnosu JNA, mesnog srpskog TO-a i jedinica TO-a Srbije koje su učestvovale u sukobima u Hrvatskoj, savezni sekretar za narodnu odbranu general armije Veljko Kadijević je napisao: “Naravno da smo Teritorijalnu odbranu srpskih dijelova u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini upotrebili u dejstvima zajedno sa JNA”.^[126]

 

b. Podnošenje izveštaja

 

Iz strogo poverljive naredbe br. 99-1 načelnika Generalštaba Oružanih snaga SFRJ general-pukovnika Blagoja Adžića od 29. septembra 1991. upućene komandantima 1, 3, 5. VO, Vojno-pomorske oblasti, RV i PVO, OG-2 i 5. i 9. korpusa vidi se koliki je značaj Vrhovna komanda oružanih snaga SFRJ pridavala “efikasnom rukovodženju i komandovanju i izvršavanju borbenih zadataka komandi”.^[127]

 

(1) U toj naredbi Adžić nalaže tim jedinicama da dostavljaju redovne[128] borbene izveštaje, na osnovu "redovnih borbenih izveštaja brigada i korpusa za tri stepena niže (brigada-puk, samostalni bataljon-divizion) za sve jedinice i izdvojene sastave." To je u praksi značilo da izveštaji koje komandant 1. VO podnosi Generalštabu Oružanih snaga SFRJ moraju da prate situaciju u operativnim grupama, jurišnim odredima i jurišnim grupama.

 

(2) Adžić je takodže naredio Operativnoj upravi Generalštaba da “izradi integralni izveštaj sa presekom situacije na karti za potrebe SSNO i Gš OS SFRJ”, i dalje “operativni dežurni tim SSNO vodiće operativni dnevnik i radnu kartu”.

 

c. Primeri odnosa rukovodženja i komandovanja izmedžu JNA i mesnih srpskih snaga, medžu kojima i dobrovoljaca/paravojske za vreme dejstava u Hrvatskoj (sempodručja Slavonije, Baranje i zapadnog Srema)

 

(1) Pre nego što je Predsedništvo SFRJ 10. decembra 1991. izdalo naredbu br. 73, JNA, TO Srbije, TO Crne Gore, mesni srpski TO, dobrovoljačke i paravojne jedinice/odredi, te mesna srpska policija već su delovali unutar OG-a i TG-a, pod jedinstvenom komandom JNA. Analiza borbenih naredženja JNA i izveštaja o stanju sukoba u Hrvatskoj, o kojima se govori niže u tekstu, ukazuje na dva ključna aspekta u odnosima izmedžu OG-a, TG-a i JoD-a:

 

(a) Ukratko, OG i TG su obuhvatale sve snage koje su delovale na odredženom području – dakle, ne samo snage JNA, TO-a Srbije (i Crne Gore) i jedinica mesnog srpskog TO-a, već i dobrovoljce i paravojne snage, koje su sve delovale pod jedinstvenom komandom komandanta OG-a, odnosno TG-a. Medžutim, borbeni izveštaji i ostala dokumentacija JNA u vezi s operacijama u Hrvatskoj takodže ukazuju na to da je na nekim područjima povremeno bilo problema sa potčinjavanjem dobrovoljaca. Preduzimane su mere kako bi se ovi problemi rešili.

 

(b) Druga značajna karakteristika operativnih i taktičkih grupa i jurišnih odreda pod vodžstvom JNA tokom sukoba u Hrvatskoj jeste, sudedži po izdatim naredbama i izveštajima, postojanje efikasne strukture rukovodženja i komandovanja. U borbenim naredženjima i izveštajima o kojima se govori niže u tekstu navodi se da su komandanti OG-a i TG-a imali kontrolu nad svim snagama u svojim zonama odgovornosti. Komandanti OG-a su bili odgovorni komandantima vojnih oblasti ili štabu Vrhovne komande JNA, pri čemu su se pridržavali linije komandovanja i izveštavanja u odnosu prema potčinjenima. Na primer, izmedžu potčinjenih i predpostavljenih komandi postojao je svakodnevan protok izveštaja o stanju i ostalih izveštaja vezanih za borbena dejstva.^[129]

 

(2) Pregled

 

(a) Tokom operacija na području Kijeva (Dalmacija) 26. avgusta 1991, 9. korpus JNA, mesni srpski TO i delovi policije SAO Krajina delovali su pod jedinstvenom komandom (JNA). To je istakao pukovnik Ratko Mladić, tadašnji načelnik štaba (Nš) 9. korpusa JNA (Kninskog) u svom govoru na 16. sednici Skupštine srpskog naroda u Bosni i Hercegovini (SRBiH)  održanoj 12. maja 1992. u Banjoj Luci:

 

Kninski korpus je imao uspeha radi toga što su u zoni Korpusa pod jedinstvenom komandom bile i snage JNA i Teritorijalne odbrane i Martićeva milicija, je li tako Martiću? I što smo ja i on, pozovem ga i kažem, tu na Kijevo daj mi 40 milicionera i učestvovali su u borbi, je li tako, Milane, i radili smo ono što smo planirali…^[130]

 

Dana 18. avgusta 1991, ministar unutrašnjih poslova SAO Krajine Milan Martić upozorio je upravu (hrvatske) policije u Splitu i stanicu u Kijevu da SAO Krajina neće tolerisati prisustvo hrvatskih policajaca na svojoj teritoriji i dodao da će napasti policijsku stanicu Kijevo ukoliko se ljudstvo iz nje ne povuče u roku od 48 časova.^[131]

 

(b) Dana 9. oktobra 1991, komandant 1. OG JNA general špiro Niković izdao je strogo poverljivo naredženje br. 103/1-91. Tim naredženjem se jedinice mesnog srpskog TO-a iz zona Korduna i Banije pretpočinjavaju njegovoj komandi, počev od 19. oktobra 1991.^[132]

 

(c) Pukovnik Momir Talić, komandant 5. korpusa JNA 5 (Banjalučkog), izdao je 31. oktobra 1991. strogo poverljivo naredženje br. 37-226 u kojem kaže sledeće: “Sve jedinice i štabovi TO koji se nalaze u zoni odgovornosti brigada JNA pretpočinjavaju se tim komandama”. U naredženju još piše da će brigade JNA pridodate jedinice TO-a “i druge sastave ojačanja” smatrati kao svoje elemente borbenog rasporeda i brinuti se o tim sastavima.[133]

 

(d) U naredženju za napad na Saborsko od 1. novembra 1991, koje je izdao komandant 2. TG JNA pukovnik Čedomir Bulat, naveden je i spisak jedinica koje će učestvovati u tom napadu i njihovih obaveza tokom i nakon napada. Medžu tim jedinicama su bile jedinice mesnog srpskog TO-a iz Ličke Jesenice i brigada mesnog srpskog TO-a iz Plaškog.^[134] Slične informacije sadrži i naredženje komandanta 31. korpusa JNA potpukovnika Slobodana \ordževića od 7. novembra, kojim nalaže 2. TG-u da napadne područje Saborskog.^[135] Već 23. oktobra 1991, komandant 5. VO-a JNA (sa sedištem u Zagrebu) general Života Avramović naredio je da se formira 2. TG, u čijem će sastavu biti jedinice JNA i mesnog srpskog TO-a, i to pod komandom pukovnika Bulata. Jedan od zadataka 2. TG-a bio je “da objedini dejstva jedinica JNA na poligonu Slunj i jedinica TO Veljun i Plaški”.^[136]

 

(e) Dana 10. novembra 1991, komanda 5. VO je izdala strogo poverljivo naredženje br. 09/75-1034 o formiranju 3. OG, koje je potpisao general Života Avramović. U naredženju stoji da će komandant 3. OG biti general-potpukovnik Vladimir Banjanin i da će delovati pod direktnom komandom 5. VO.^[137]

 

(f) Dana 20. novembra 1991, komandant 3. OG general-potpukovnik Vladimir Banjanin izdao je 6. ličkoj diviziji, 2. TG strogo poverljivo naredženje br. 695-1023 da se sve jedinice, uključujući JNA i TO Srbije, stave pod jedinstvenu komandu.^[138].

 

Dana 25. novembra 1991, predsednik “srpske opštine” Petrinja (zapadna Slavonija) Radovan Maljković uputio je Željku Ražnatoviću Arkanu dopis br. 2-110/91 u kom izražava svoju saglasnost zbog upućivanja "jedinice Željka Ražnjatovića - Arkana" u Petrinju i njenom pretpočinjavanju "2. mtb 622. mtbr"^[139]. 622 mtbr je bila jedinica JNA^[140].

TREĆI deo: Operativna grupa Jug Oružanih snaga SFRJ i dejstva u Slavoniji, Baranji i zapadnom Sremu (SBZS)

 

1. Kratki pregled

a. U ovom delu podrobnije se govori vojnim dejstvima čiji cilj je bio zauzimanje Vukovara u periodu od septembra do novembra 1991. Ta dejstva su detaljno opisana, a naročita pažnja je posvećena ulozi OG Jug (tj. gmtbr i potčinjenim jedinicama, medžu kojima i dobrovoljačkim jedinicama SRS) pre, za vreme i posle evakuacije vukovarske bolnice.

 

b. Istočna Slavonija, Baranja i zapadni Srem biti su u zoni odgovornosti 1. vojne oblasti, kojom je komandovao general-pukovnik Života Panić.

 

c. Dana 2. maja 1991. grupa šešeljevaca (koji su se nazivali i "četnici") napali su iz zasede nekoliko hrvatskih policajaca u Borovom Selu. U julu 1991. JNA i mesni srpski TO preuzeli su kontrolu nad Baranjom. U drugoj polovini avgusta 1991. otvoreni izvori izvestili su po prvi put o žestokim borbama na vukovarskom području. Dejstva JNA sa ciljem zauzimanja istočne Slavonije je do kraja septembra 1991. ometao loš sistem  rukovodženja i komandovanja, velik broj dezertera i niska borbena gotovost rezervnih jedinica.

 

d. Dana 29. septembra 1991. gmtbr, kojom je komandovao pukovnik Mile Mrkšić, (pre)potčinjena je 1. vojnoj oblasti i upućena u Vukovar. Po dolasku na vukovarsko ratište, gmtbr je ušla u sastav OG Jug, kojom je komandovao pukovnik Boja Bojat. Osam dana kasnije je komandu nad OG Jug preuzeo pukovnik Mile Mrkšić. Gardijska motorizovana brigada je glavna jedinica OG Jug čiji zadatak je izvodženje većine dejstava sa ciljem zauzimanja Vukovara. Položaji 1. proleterske gardijske motorizovane brigade (pgmd), kojom je komandovao general-major Dragoljub Arandželović, nalazili su se južno od položaja OG Jug, koja je bila zadužena za južni deo istočne Slavonije i zapadnog Srema. Severno od položaja OG Jug nalazili su se položaji 12. novosadskog korpusa koji je bio zadužen za Baranju i veći deo severnog područja istočne Slavonije, uključujući i deo Vukovara, severno od reke Vuke.

 

e. Ratni dnevnik i redovni protok naredženja potčinjenih jedinica i izveštaja 1. vojnoj oblasti i SSNO-u, u kojima su detaljno opisane aktivnosti potčinjenih jedinica, upućuju na to da je sve vreme izvodženja dejstava čiji je cilj bio zauzimanje Vukovara, uključujući vreme pre, tokom i posle evakuacije vukovarske bolnice, postojao delotvoran sistem komandovanja i obaveštavanja izmedžu OG Jug i pretpostavljenih i potčinjenih komandi i jedinica.

 

f. Za vreme napada na Vukovar, gmtbr (OG Jug) je bila ojačana pripadnicima drugih jedinica, uključujući pripadnike JNA, TO Srbije, mesnog srpskog TO-a (medžu kojima i dobrovoljci i pripadnici paravojnih formacija) i dobrovoljcima, koji su dejstvovali pod komandom pukovnika Mileta Mrkšića preko njegovih potčinjenih komandanata. Naredženja su izdavana da bi se odstranile paravojne grupe/dobrovoljački odredi koji odbijaju da budu potčinjeni JNA.

 

g. Tokom oktobra 1991. pukovnik Mile Mrkšić, komandant OG Jug, uveo je jurišne odrede (JOd). Major Borivoje Tešić je bio komandant 1. jurišnog odreda. Prvi jurišni odred se sastojao od tri jurišne grupe: "Petrova Gora", "Leva Supoderica" (kojom je komandovao Milan Lančužanin zvani Kameni) i "Vukovar" (kojim je komandovao Miroljub Vujović), (mesni srpski) odredi TO-a bili su potčinjeni OG Jug preko 1. jurišnog odreda. Ti (mesni srpski) odredi TO-a održavali su tesne veze sa SRS-om preko Ratnog štaba SRS.

 

h. Tokom dejstava u Slavoniji, Baranji i zapadnom Sremu bilo je izveštaja o navodnom učešću dobrovoljaca/paravojske i pripadnika JNA u kršenjima zakona i običaja ratovanja i (daljnjih) naredženja da se spreče ili kazne takva krivična dela.

 

i. Dana 18. novembra 1991, neposredno posle pada Vukovara, general-potpukovnik Života Panić, komandant 1. VO, naredžuje pukovniku Miletu Mrkšiću da zauzme bolnicu u Vukovaru. U istom naredženju Panić izričito naredžuje Mrkšiću da se pridržava svih aspekata Ženevskih konvencija o ratnim zarobljenicima i da u potpunosti kontroliše situaciju u svojoj zoni odgovornosti. Panić nedvosmisleno upozorava Mrkšića na opasnost od odmazde mesnih srpskih jedinica TO-a.

 

j. Dana 18. novembra 1991. u Zagrebu je potpisan sporazum o evakuaciji vukovarske bolnice. Prema tom sporazumu, JNA je bolesne i ranjene iz bolnice trebalo da preda hrvatskim vlastima. U sporazumu o evakuaciji nigde se ne pominje da JNA treba da evakuisane ljude preda ijednoj drugoj vlasti ili organu. Evakuacija vukovarske bolnice nije jedina operacija evakuacije koju je OG Jug izvela tokom svog učešća u dejstvima čiji je cilj bilo zauzimanje Vukovara. U oktobru i novembru 1991. su MKCK, PMEZ i druge organizacije organizovale evakuaciju ranjenih i bolesnih iz Vukovara u Hrvatsku. Dana 18. novembra 1991. na Mitnici se predao velik broj pripadnika hrvatskih snaga.

 

k. U Ratnom dnevniku gmtbr se nigdje ne pominje sporazum o evakuaciji. Gardijska motorizovana brigada ne pominje nikakva konkretna naredženja 1. VO ili OG Jug za sprovodženje sporazuma o evakuaciji. Ni u beleškama Ratnog dnevnika gmtbr ili redovnim borbenim izveštajima OG Jug ne razlikuje se izmedžu različitih evakuacija izvršenih 20. i 21. novembra 1991. Tako u borbenim dokumentima OG Jug (i gmtbr), kao ni u izveštajima 1. VO, nema beleški u kojima se konkretno pominje evakuacija bolnice.

 

l. Prema Ratnom dnevniku 80. mtbr, 20. novembra 1991. u 22:35 časova, obezbedženje logora na Ovčari gde su bili "zarobljeni ZNG-i" preuzeli su pripadnici TO Vukovar, a vojna policija (80. mtbr) se vratila na komandno mesto 80. mtbr. U Ratnom dnevniku i redovnim borbenim izveštajima OG Jug upućenim 1. VO i SSNO-u ne pominje se da je OG Jug evakuisane iz vukovarske bolnice 20. novembra 1991. na Ovčari predao mesnoj jedinici srpskog TO-a. Nema ni napomena o tome da bi naredba o primopredaji koju treba da izvrši OG Jug došla od 1. VO i/ili SSNO-a ili sa bilo kojeg komandnog nivoa.

 

m. Prva beleška u Ratnom dnevniku gmtbr posle pada Vukovara u kojoj se pominje prepotčinjavanje (mesnom srpskom) TO unesena je 21. novembra u 02:00 časa. Posle ove beleške u Ratnom dnevniku gmtbr sledi je strogo poverljivo naredženje br. 464-1, Regulisanje pitanja pretpočinjavanja i vraćanja u matični sastav – naredženje, od 21. novembra 1991. u 06:00 časova, jutro posle ubistava na Ovčari, koje je potpisao načelnik štaba gmtbr, potpukovnik Miodrag Panić. Ovo naredženje upućeno je i "komandantu šešeljevaca". Naredženje OG Jug br. 464-1 znači da "Petrova Gora", "Leva Supoderica" i ostali mesni srpski odredi Vukovarskog TO-a, uključujući i komandante Milana Lančužanina, Stanka Vujanovića i Miroljuba Vujovića, ostaju podredženi OG Jug (tj. pukovniku Miletu Mrkšiću) do vremena posle izvršenih zločina na Ovčari.

 

n. Dana 22. novembra 1991. pukovnik Mile Mrkšić obavestio je 1. VO i SSNO o tome da su rešena sva pitanja u vezi sa (pre)potčinjavanjem dobrovoljačkih jedinica i da je u toku primopredaja ovlašćenja sa gmtbr na 80. mtbr. Prema izveštajima 1. VO, 80. mtbr je 23. novembra 1991. preuzela komandu nad sektorom Vukovar.

 

o. Primopredajom ovlašćenja sa gmtbr na 80. mtbr potpukovnik Milorad Vojnović, komandant 80. mtbr, postao je "komandant mesta" Vukovara. Tokom dejstava general-potpukovnik Života Panić i pukovnik Mile Mrkšić izdavali su naredženja da se osnuju "komande mesta" JNA u opštinama koje je zauzela JNA i snage pod njenom komandom. U tim naredženjima se ne pominje saradnja sa civilnim organima, već se upozorava na potrebu sprečavanja mešanja (neodredženih) "mesnih organa vlasti". Krajem novembra i početkom decembra 1991, SSNO je izdao daljnja uputstva kojim se regulišu zadaci "mesnih komandi" i njihova saradnja sa mesnim (civilnim) organima.

 

p. Dana 27. novembra 1991. predstavnici Saveznog izvršnog veća (SIV) SFRJ, JNA, Republika Srbija i Republika Hrvatska potpisale su "memorandum o saglasnosti" pod pokroviteljstvom Medžunarodnog komiteta Crvenog krsta (MKCK) kojim su se zvanično obavezali da će se pridržavati sve četiri Ženevske konvencije. U izveštaju podredženim jedinicama koji je usledio, Pravna uprava SSNO- a ističe "potrebu da starešine, neposredno angažovane na ovim poslovima, ponovo prouče odredbe ženevskih konvencija i Uputstvo o primeni pravila ratnog prava u oružanim snagama SFRJ i obezbede njihovu doslednu i potpunu primenu."

 

q. Pukovnik Mile Mrkšić, major Veselin šljivančanin, kao i ostale starešine gmtbr posle pada Vukovara unapredženi su u više činove.

 

r. U decembru 2003. vojni tužilac za ratne zločine u Veću za ratne zločine Okružnog suda u Beogradu podigao je optužnicu protiv Stanka Vujanovića, Miroljuba Vujovića i još šestorice okrivljenih zbog njihovog navodnog učešća u ratnom zločinu izvršenom nad ratnim zarobljenicima. Dana 24. maja 2004. ta optužnica je proširena na Milana Lančužanina, Slobodana Katića i još devetoricu okrivljenih. Ta optužnica se odnosi na ubistvo 200 ljudi na Ovčari posle pada Vukovara, u noći izmedžu 20. i 21. novembra 1991.

2. Uvod

a. Istočna Slavonija, Baranja i zapadni Srem bile su u zoni odgovornosti 1. vojne oblasti.

 

b. Značaj Vukovara

General-potpukovnik Života Panić, koji je u septembru 1991. imenovan za komandanta 1. vojne oblasti, u intervjuu za seriju "Smrt Jugoslavije" koji je dao u oktobru i novembru 1991. /kao u originalu/, objašnjava stratešku važnost Vukovara:^[141]

Vukovar je i za Hrvate i za Srbe bio strateški važan. Hrvati su hteli da pod svaku cenu zadrže, da preuzmu.... da zadrže kontrolu nad Vukovarom. A Srbi, odnosno vojska, htela je da oslobodi Vukovar od Hrvata. Em... kako bi ostao u srpskoj enklavu. Da Hrvatima preseku pristup Dunavu.

Znate li da je Vukovar bila jedan od glavnih luka na Dunavu? Da je bila glavna trgovačka luka? Da je celo područje Baranje, istočne Slavonije i zapadne Slavonije hm... bilo veoma značajno. Bilo je značajno za Hrvate, hm.. jer su preko tog područja imali pristup Dunavu.

 

A posle toga, odsečeni su od tog područja. Postalo je jasno da je strateški značajan za obe strane. Hm... Dobio sam naredženja od Vrhovne komande, od Predsedništva, da oslobodim Vukovar i to smo učinili. /prevod sa engleskog/

 

3. Situacija u Slavoniji, Baranji i zapadnom Sremu pre rasporedživanja gmtbr (od maja do 29. septembra 1991)

a. Incident u Borovom Selu (2. maj 1991)

 

(1) Prema članku objavljenom u stranačkom časopisu SRS-a "Velika Srbija", prva naoružana akcija SRS-ovih dobrovoljaca (poznatih pod nazivom "šešeljevci" i "četnici") izvršena je 2. maja 1991. u Borovom Selu, kada je grupa ljudi iz "četničkog dobrovoljačkog odreda" iz zasede napala grupu hrvatskih policajaca koji su ušli u selo da ponovo uspostave hrvatsku vlast.^[142]

 

(2) Dobrovoljci SRS-a koji su izvodili operacije u Borovom Selu upućeni su 2. aprila 1991. u zapadni Srem u skladu sa odlukom "Centralne otadžbinske uprave Srpskog četničkog pokreta". "Četnička komanda i štab" su od aprila do maja 1991. držali straže u Borovom Selu i primali dobrovoljce koji su pristizali.^[143] Medžu dobrovoljcima upućenim u Borovo Selo bio je i Branislav Vakić, "komandant štaba 'Stara Srbija'"^[144]. Dobrovoljcima "koji su se istakli u odbrani Borova Sela" je 12. maja 1991. dodeljen čin "vojvode"^[145]. Prema izjavama koje je dao za BBC-jevu seriju Smrt Jugoslavije, Šešelj je već u martu 1991. obišao Borovo Selo i druga sela u istočnoj Slavoniji.^[146]

 

(3) Tokom leta 1991. dobrovoljci SRS-a su navodno učestvovali i u operacije u Mirkovcima,^[147] Tenji, Adi, šodolvcima, Koprivni i Petrovoj Slatini, kao i Trpinji,^[148] a najmanje jednom prilikom u saradnji sa Arkanom^[149].

 

(4) Jedan drugi "četnički dobrovoljački odred", kojim je komandovao Branislav Gavrilović zvani Brne, imao je štab u Trpinji.^[150] Prema potvrdi koju su potpisali Vojislav Šešelj, predsednik SRS-a, i Ljubiša Petković, načelnik "Vojnog štaba SRS", "Branislav Gavrilović - Brna, … bio komandant dobrovoljaca na teritoriji Srpske oblasti Slavonija, Baranja i Zapadni Srem." od 4. juna do 2. decembra 1991.^[151] U septembru 1991. Branislav Vakić je u Silaš uputio "grupu" četnika pod komandom Zorana Doderovića.^[152]

 

b. Dejstva Oružanih snaga SFRJ u Baranji i istočnoj Slavoniji (do 30. septembra 1991)

 

(1) Prema podacima iz javnih izvora, prve ozbiljnije borbe na vukovarskom području izbile su 25. avgusta 1991^[153].

 

(2) Prema izjavama general-potpukovnika Živote Panića za seriju Smrt Jugoslavije, dejstva JNA u septembru 1991. ozbiljno je ometalo loše rukovodženje i komandovanje, velik broj dezertera i slaba borbena gotovost rezervnih jedinica.^[154]

 

Pa, situacija je bila vrlo nepovoljna. Imali smo mnogo dezertera. Vladao je haos. Niko nije znao ko mu je zapravo komandant... i šta... ko šta radi. Nije bilo jasne razlike medžu borbenim jedinicama.

 

I onda smo mi stigli tamo i videli da situacija ne odgovara savremenoj vojnoj organizaciji i kad se Adžić vratio, lično je razgovarao sa ministrom odbrane... hm... obavestio ga je o situaciji tamo i nedugo zatim donesena je odluka da se mene imenuje za komandanta. /prevod sa engleskog/

 

(3) Dana 11. septembra 1991. ili oko tog datuma, "predsednik Koordinacionog odbora stranaka i partija jugoslovenske orjentacije",  dr Vida Mandić, predsednik "Izvršnog saveta Slavonije, Baranje i Zapadnog Srema za opštinu Beli Manastir", Borivoje Živanović i "komandant štaba teritorijalne odbrane opštine Beli Manastir" major Borivoje Dobrokeš, izdali su deklaraciju sa deset tačaka o "bezuslovnoj kapitulaciji Hrvatske za područje Baranje koja je porazila oružane snage Hrvatske u Baranji". Prema toj deklaraciji, "Baranja je slobodna", i celo je područje pod kontrolom mesne srpske TO i policije. U deklaraciji, nadalje, stoji sledeće: "U Baranji je bila samo tri dana vojna uprava, a posle toga izabrana nova izvršna vlast Autonomne oblasti Slavonija, Baranja i Zapadni Srem. Izvršni savet za Baranju."^[155]

4. Gmtbr i dejstva sa ciljem zauzimanja Vukovara (od 30. septembra do 23. novembra 1991)

a. Prepotčinjavanje gmtbr

 

(1) Dana 29. septembra 1991. gmtbr, izuzev bataljona obezbedženja, prepotčinjen je i stavljen pod komandu 1. vojne oblasti umesto SSNO-u "do izvršenja zadatka"  naredženjem načelnika Vrhovnog štaba oružanih snaga SFRJ, general-pukovnika Blagoja Adžića.^[156]

 

 

 

SAVEZNI SEKRETARIJAT ZA NARODNU ODBRANU

Kabinet saveznog sekretara

SP Broj 29-34

29. 09. 1991. godine

 

Vojna tajna

Strogo poverljivo

Šifrovano  

Uručiti odmah

 

Pretpočinjavanje Gmtbr,

naređenje -

 

 

Komandi Gmtbr

Komandi 1. vojišta

 

 

 

Gardijska motorizovana brigada, bez bataljona za obezbeđenje, pretpočinjava se Komandi 1. vojišta od 16.00 časova 29. septembra 1991. godine do izvršenja zadataka.

 

 

 

Načelnik generalštaba oružanih snaga SFRJ

 

general-pukovnik

Blagoje Adžić

 

Grafički prikaz 1. VO posle prepotčinjavanja gmtbr (29. septembar 1991)

 

(2) Iako ovo naredženje ne pominje izričito da će gmtbr biti upućena u Vukovar, jedno drugo naredženje, koje je istog dana izdao načelnik kabineta SSNO pukovnik Vuk Obradović, o privremenom imenovanju u gmtbr pukovnika Nebojše Pavkovića^[157] i pukovnika Zlatoja Terzića, obojice iz Kabineta SSNO-a, direktno dovodi u vezu prepotčinjenje gmtbr sa izvodženjem operacija za "oslobodženje Vukovara"^[158].

 

 

Grafički prikaz strukture 1. VO posle prepotčinjavanja gmtbr (80. mtbr je na vukovarsko područje stigla u novembru 1991)

 

 

b. Pregled učešća gmtbr u dejstvima sa ciljem zauzimanja Vukovara u periodu od 30. septembra do 18. novembra 1991.

 

Grafički prikaz strukture gmtbr po dolasku u Vukovar (30. septembar 1991)

 

 

(3) Po dolasku na vukovarsko ratište, gmtbr se priključila OG Jug, kojom je komandovao pukovnik Boja Bojat.^[159]

 

(a) Komandno mesto gmtbr se nalazilo u centru Negoslavaca. Gmtbr je imala istureno komandno mesto na istom položaju, na putu prema Vukovaru.^[160]

 

(b) Gmtbr je osnovna jedinica u OG Jug za izvodženje većine dejstava čiji je cilj zauzimanje Vukovara^[161]. Prema članku Vukovar oslobadžaju hrabri, objavljenom u časopisu JNA "Narodna armija", "jednu od težišnih uloga u borbama imaju starešine i vojnici gardijske motorizovane jedinice JNA".^[162] Berak, Ovčara (i Grabovo) se nalaze u zoni odgovornosti OG Jug^[163]. Za vreme napada na Vukovar, gmtbr je ojačana pripadnicima drugih jedinica, medžu kojima i JNA, TO Srbije, mesnog srpskog TO-a i dobrovoljcima^[164],  a svi su dejstvovali pod komandom pukovnika Mileta Mrkšića preko njegovih potčinjenih komandanata, kao što se objašnjava dalje u izveštaju.

 

(c) Pored OG Jug, medžu snagama koje su učestvovale u dejstvima u Slavoniji, Baranji i zapadnom Sremu bile su sledeće snage 1. VO JNA:

 

i. Prva proleterska gardijska motorizovana divizija (pgmd) pod komandom general-majora Dragoljuba Arandželovića^[165] u čijem su sastavu bile tri proleterske gardijske mehanizovane brigade^[166] (pazi: nije isto što i gardijska motorizovana brigada) i druge jedinice, nalazila se sa desne strane položaja OG Jug i bila je zadužena za deo istočne Slavonije i zapadni Srem. Zona odgovornosti 1. pgmd obuhvatala je opštine Mirkovci, Oriolik, \eletovci, Lovaš, Tovarnik, Bapska, šarengrad, Ilok, itd.^[167]

 

ii. Dvanaesti novosadski korpus se nalazio sa severne strane OG Jug i pokrivao je Baranju i većinu severnog dela istočne Slavonije (tj. severni deo Vukovara (severno od reke Vuke),^[168] uključujući opštine kao što su Borovo Selo i Borovo Naselje, Erdut, Bobota itd.^[169] Video snimak prikazuje govor generala Andrije Biorčevića, komandanta 12. novosadskog korpusa JNA^[170] i OG Sever, u kom on pohvaljuje Arkana za ulogu koju je odigrao u dejstvima u Slavoniji, Baranji i zapadnom Sremu, što ukazuje na saradnju OG JNA Sever i Arkanovih "Tigrova" za vreme dejstava koje je predvodila JNA u Baranji i severnom delu istočne Slavonije. Prema transkriptu tog snimka, Biorčević kaže sledeće:

 

"U tome je najveća zasluga Arkanovih dobrovoljaca. Mada meni neki pripisuju kako ja šurujem sa nekim paravojnim formacijama. To nisu paravojne formacije, to su ljudi koji su došli dobrovoljno da se bore za srpski narod … i mi opkolimo selo, on uleti, ono što neće da se preda, pobije, idemo dalje.” ^[171]

 

iii. Tokom dejstava je OG Jug, kao i druge jedinice JNA koje su dejstvovale u Slavoniji, Baranji i zapadnom Sremu, ojačana drugim jedinicama JNA i TO, kao što se vidi iz naredženja analiziranih dalje u izveštaju. U strogo poverljivom naredženju 1. VO br. 1614-162 od 16. novembra 1991. naveden je pregled jedinica JNA i TO Srbije koje su bile potčinjene 1. VO za vreme dejstava u Slavoniji, Baranji i zapadnom Sremu.^[172]

 

(2) Dana 1. oktobra 1991. u komandi (štaba) gmtbr major Trifunović i major Gojković počeli su voditi Ratni dnevnik.^[173] Ratni dnevnik gmtbr sadrži detaljne beleške o učešću gmtbr u dejstvima oko Vukovara.

 

(d) Ratni dnevnik, naredženja za napad, kao i izveštaji koje je slao Mrkšić u svojstvu komandanta gmtbr i, kasnije, komandanta OG Jug, navode na zaključak da je postojao delotvoran komandni (rukovodni) lanac, koji je u potpunosti odgovarao principima rukovodženja i komandovanja JNA (jednostarešinstvo, jedinstvena komanda, obaveza provodženja odluka)^[174], kao i funkcionalni sistem obaveštavanja za sve vreme u kojem je gmtbr učestvovala u dejstvima u Vukovaru (tj. do povlačenja 23. novembra 1991). Sve jedinice u sastavu OG Jug bile su potčinjene komandantu OG Jug, pukovniku Miletu Mrkšiću.

 

(e) Pukovnik Mile Mrkšić je, prema Ratnom dnevniku gmtbr, komandovao jedinicom gmtbr za sve vreme dok je gmtbr bila u Vukovaru.^[175] Mrkšić je na položaj komandanta gmtbr postavljen 9. jula 1990.^[176] Major Veselin šljivančanin je bio načelnik organa bezbednosti gmtbr u periodu u kom je gmtbr učestvovala u dejstvima u Vukovaru. šljivančanin je na taj položaj imenovan 12. avgusta 1991.^[177] šljivančanin je pre toga u gmtbr bio na drugim dužnostima: komandir čete vojne policije (od 10. juna 1986. do 27. januara 1987), zamenik komandanta bataljona vojne policije u činu kapetana (od 27. januara 1987. do septembra 1987), komandant 1. bataljona vojne policije (od 22. avgusta 1988. do 4. novembra 1989).^[178] Miroslav Radić je bio komandir čete u 1. motorizovanom bataljonu gmtbr.^[179]

 

(3) Dana 1. oktobra 1991. pukovnik Mile Mrkšić je gmtbr izdao Zapovest za blokadu i napad, kom je u sastav gmtbr uveo jurišni odred (JOd).^[180]

 

(f) U drugoj tački Mrkšić objašnjava buduće aktivnosti gmtbr. To se odnosi na naredženje pukovnika Mrkšića da pešadijske jedinice gmtbr koriste pripadnike mesnog srpskog odreda TO "Petrova Gora" kao "vodiče".^[181]

 

Gmtbr izvodi blokadu i napad na Vukovar u sastavu OG dejstvom JOd-a sa zadatkom: u sadejstvu sa jedinicama TO Vukovar (odTO Petrova Gora, okb/544. mtbr, razbiti snage neprijatelja u zoni dejstva zauzeti grad i uspostaviti režim kontrole.

 

(g) Pod četvrtom tačkom, "Odlučio sam", Mrkšić naredžuje opšti zadatak gmtbr. Izričito naredžuje saradnju izmedžu JNA i jedinica TO.^[182]

 

4. ODLUČIO SAM: u toku noći - pre svitanja dana 02. 10. 1991. godine izvršiti dovođenje jedinica Gmtbr na liniju dodira, a zatim uz avio. i art. podršku (trajanje art. podrške 20 minuta) energičnim dejstvom izvršiti napad u dodeljenoj zoni u sadejstvu sa JTO i jedinicama JNA sa ciljem: razbiti snage neprijatelja, zauzeti grad i uspostaviti režim u zoni dejstva Gmtbr.

 

Major Borivoje Tešić je bio komandant 1. jurišnog odreda.^[183]

 

(h) Dalje, u petom pasusu naredženja, slede konkretni zadaci svakom (od dva) potčinjenom jurišnom odredu (JOd), kao i ostalim potčinjenim bataljonima i jedinicama, uključujući i saradnju izmedžu JNA i TO.

 

(4) Već drugog dana učestvovanja u dejstvima u Vukovaru, gmtbr je pretrpila znatne gubitke: 1 poginuli i 58 teško ranjena.^[184] Zanimljiva je činjenica da se intenzivno koristila vazdušna podrška.^[185]

 

(5) Drugi motorizovani bataljon gmtbr stigao je u kasarnu u Vukovaru najkasnije 6. oktobra 1991. Potpukovnik Komandant OG Jug je imenovao Branislava Lukića za komandanta vukovarskog garnizona.^[186]

 

(6) Jurišne grupe po prvi put u Ratnom dnevniku gmtbr 7. oktobra 1991. pominje komandant gmtbr (pukovnik Mile Mrkšić).^[187] Prvih dana dejstava 1. bataljon vojne policije (bez anti-terorističke čete)^[188] dobio je zadatak da vrši obezbedženje u zoni odgovornosti brigade, uključujući i komandno mesto, dok je 2. bataljon vojne policije (uključujući i anti-terorističku četu 1. bataljona vojne policije) pomagao jurišnim odredima u njihovim dejstvima na liniji fronta.^[189]

 

(7) Pukovnik Mile Mrkšić je komandu nad OG Jug preuzeo najkasnije 8. oktobra 1991.^[190] Ova primopredaja se vremenski poklapa sa preuzimanjem komande od strane komande gmtbr nad komandom OG Jug (tj. komanda gmtbr postaje komanda OG Jug).

 

(8) Dana 9. oktobra 1991. kragujevački odred TO (Srbija) (pre)potčinjen je gmtbr (OG Jug)^[191].

 

(9) Dana 14. oktobra 1991. pukovnik Mile Mrkšić u svom strogo poverljivom redovnom borbenom izveštaju br. 101-1 obaveštava 1. VO o statusu sprovodženja naredženja 1. VO da se dopusti ulaz konvoja sa humanitarnom pomoći u Vukovar i "negodovanja" (mesnog srpskog) TO zbog te geste:^[192]

 

U skladu sa našim naređenjem o prihvatu i upućivanju konvoja sa lekovima i hranom u Vukovar i pored izvesnih negodovanja i protivljenja pre svega jedinica TO, konvoj je bezbedno stigao u kasarnu u Vukovaru. Kako ste u toku dana usmeno izvešteni konvoj nije produžio u Vukovar pošto mu nismo mogli garantovati bezbednost u delu grada koji kontrolišu ustaše, tako da se vratio u s. Nuštar (o događaju vezanom za upućivanje konvoja u Vukovar izvestićemo vas opširnim izveštajem grupe koja je bila određena za doček konvoja).

 

(10) Dana 15. oktobra 1991. general-potpukovnik Života Panić, komandant 1. VO JNA, u svom strogo poverljivom naredženju br. 1614-82/27 upućenom OG Jug, 12. korpusu, 1. proleterskoj gardijskoj mehanizovanoj diviziji, regionalnom štabu TO Autonomne pokrajine Vojvodina i potčinjenim jedinicama nalaže, izmedžu ostalog, da se svi "dobrovoljački odredi'' i "paravojni sastavi" stave pod komandu JNA:^[193]

 

Komanda 1. VO - IKM

str. pov. Br. 1614-82/27

15. 10. 1991. godine

                    ...        

Na osnovu nastalih problema u zoni izvođenja borbenih dejstava, a u cilju regulisanja života, rada, reda i discipline,

naređujem:
...

2. Sve paravojne sastave i dobrovoljačke odrede koji neće da uđu pod komandu jedinica JNA odstraniti sa teritorije.

 

Panić, pored toga, naredžuje da treba "uspostaviti korektan odnos prema stanovništvu pravilnim postupcima i pozitivnim merama, obezbediti potpunu sigurnost i normalne uslove života građana svih nacionalnosti, stranačkih ili verskih opredeljenja". U Panićevom naredženju nedvosmisleno se zabranjuje "rušenje ili skrnavljenje verskih, kulturnih i istorijskih objekata u oslobođenim mestima. Nedisciplinovane vojnike i starešine najstrože kažnjavati,…"^[194] Naredženje generala Živote Panića usledilo je nakon sličnog naredženja koji je potpisao njegov načelnik štaba, general-potpukovnik Vladimir Stojanović, u kom traži "potpuno pretpočinjavanje i odgovornost starešinskog sastava za potčinjene i pridate jedinice".[195]

 

(11) Istog dana, 15. oktobra 1991, pukovnik Mile Mrkšić, komandant OG Jug, izdao je strogo poverljivu odluku br. 106-1, "Odluka za produženje napadne operacije Vukovar"^[196]. U Mrkšićevoj odluci pominju se četiri jurišna odreda, zasnovana na 1. i 2. motorizovanom bataljonu, 2. bataljonu vojne policije i oklopnom bataljonu gmtbr (zajedno sa četom Gardijske motorizovane divizije), popunjena sa dobrovoljcima, kao i odrede mesnog srpskog TO (npr. Petrova Gora) i TO Republike Srbije (npr. kragujevački odred TO).^[197]

 

(12) U strogo poverljivom redovnom borbenom izveštaju OG Jug br.132-1 od 17. oktobra 1991, upućenom 1. VO, pukovnik Mile Mrkšić hvali ''izuzetnu borbenu vrednost" 1. mehanizovane čete oklopnog bataljona 1. pgmd, kao i diverzantskog odreda 93. motorizovanog zaštitnog puka, i svoje brigade - gmtbr. Mrkšić se tuži na "izuzetno slab borbeni moral i borbenu vrednost /koju/ pokazuje 20. partbrTO i okb/544. mtbr".^[198]

 

(13) Dana 19. oktobra 1991, general-potpukovnik Života Panić, komandant 1. VO JNA, izdao je strogo poverljivo naredženje br. 1614-82/33 i uputio OG Jug, 12. korpusu, 1. proleterskoj gardijskoj mehanizovanoj diviziji (pgmd), regionalnom štabu TO Autonomne pokrajine Vojvodine i ostalim potčinjenim jedinicama.^[199]

 

(a) Panić u svom strogo poverljivom naredženju br. 1614-82/33 naredžuje OG Jug i 12. korpusu da "uspostavi potpunu užu blokadu Vukovara, a sa 1. pgmd i širu po dubini i spreči svaki ulaz i izlaz iz Vukovara" i dodaje da će štab TO Vojvodina i Sekretarijat za unutrašnje poslove Vojvodine "organizovati potpunu kontrolu leve obale r. Dunav... i sprečiti svaki prelazak r. Dunav” kako bi se sprečilo ''prebacivanje ustaša i municije preko r. Dunav u Vukovar":^[200]

 

Komanda 1. VO - ikm

Strogo pov. Broj 1614-82/33

19. 10. 1991. godine

 

vrlo hitno

uručiti odmah

 

komandi 1. VO, 12.K, 1. pgmd, OG "JUG", 152. mabr, 305. inzbr i pšto AP Vojvodine

 

...

Na osnovu stečenog uvida, a u duhu osnovne zamisli,

 

naređujem:

...

2. Komanda 12. K i OG "JUG" uspostaviće potpunu užu blokadu Vukovara, a sa 1. pgmd i širu po dubini i sprečiti svaki ulaz i izlaz iz Vukovara. Pšto AP Vojvodine u saradnji sa PSUP organizovaće potpunu kontrolu leve obale r. Dunav od Bačke Palanke do Vajske i sprečiti svaki prelazak r. Dunav razmotriti i zavođenje policijskog časa na prostoru: Bačko Novo Selo, Plavna, Bođani, Vajska-Labudnjača. Ovo je neophodno iz razloga što postoje osnovane sumnje da deo meštana ovih sela učestvuje u prebacivanju ustaša i municije preko r. Dunav u Vukovar.

 

Protiv prekršioca preduzimati najoštrije mere odgovornosti.

 

(b) Panić u naredženju br. 1614-82/33 pominje i jedan skorašnji dogadžaj sa oficirom 1. pgmbr u Iloku i izdaje jasna uputstva da se razoružaju i pritvore naoružane osobe i grupe koje nisu u sastavu (tj. nisu potčinjene) JNA ili TO. Kao primer takvih grupa navodi "četnike"^[201].

....

 

3. I pored više upozorenja o preduzimanju mera i dalje je prisutno da se u zoni izvođenja borbenih dejstava konzumiraju veće količine alkohola. Nekontrolisana upotreba alkohola izazvala je nekoliko teških ekscesa, a najsvežiji primer je slučaj kapetana i grupe vojnika iz 1. pgmbr. Kapetan sa 4-5 vojnika u pijanom stanju bez dozvole došlo je 19. 10. u Ilok i napravio nekoliko težih ispada, nakon čega je udaljen iz Iloka u jedinicu. Svojim postupcima navedena grupa je narušila moralni lik pripadnika JNA, što u ovom vremenu može imati nesagledive posledice po JNA. Komanda 1. pgmd uputiće kapetana i vojnike na VDS, o čemu me lično izvestite.

 

4. U cilju sprečavanja pljačke, zlostavljanja građana i ubistava, čak i zarobljenika, sva naoružana lica i grupe koje nisu u sastavu JNA i TO (četnici i sl.) razoružavati i privoditi a vođe zatvarati i preduzimati sve zakonske mere.

 

(14) Istog dana, 19. oktobra 1991, OG Jug je od 1. VO primila strogo poverljivo naredženje br. 1614-64 da sa TO uskladi sva dejstva i održava red i disciplinu u svim jedinicama.^[202]

 

U samom naredženju 1. VO br. 1614-64 kaže se da "sve snage koje dejstvuju u zonama dejstva jedinica stavljene su pod komandu komandanta jedinice JNA koja izvodi borbena dejstva u tim rejonima."  U naredženju se još kaže da 1. pgmd treba da stupi u kontakt sa "komandantom TO Vukovar" i uputi ga na komandno mesto OG Jug "radi objedinjavanja dejstava TO sa tog prostora sa OG "JUG"."^[203] U izveštajima OG Jug od 20. i 21. oktobra govori se o poteškoćama u motivisanju nekih jedinica TO Srbije^[204].

 

(15) Sledeća beleška koja se odnosi na majora Veselina šljivančanina unesena je Ratni dnevnik gmtbr 21. oktobra u 16:30 časova u^[205]:

 

 

Dužnosti organa bezbednosti^[206] ne obuhvataju korekciju artiljerijske vatre, već je to obično zadatak (isturenih) posmatrača artiljerije (najčešće oficira artiljerije)^[207] ili starešina borbenih jedinica (komandiri voda ili čete pešadijskih ili oklopnih jedinica) i rutinski se izvodi za vreme vojnih dejstava pa stoga nije potrebna da bude zabeležena u Ratnom dnevniku niti o tome treba da bude obavešten glavnokomandujući vojnim operacijama. Prema izjavi generala-potpukovnika Živote Panića za seriju Smrt Jugoslavije u oktobru/novembru 1994, Šljivančanin je "uvek bio na liniji fronta"^[208] /prevod sa engleskog/.

 

(16) Četiri dana posle naredženja 1. VO br. 1614-82/33 u kom je komandant 1. VO, general-potpukovnik Života Panić, izrazio svoje nezadovoljstvo protivzakonitim ponašanjem pripadnika nekih njegovih potčinjenih jedinica, a posebno u 1. proleterskoj gardijskoj mehanizovanoj diviziji - potpukovnik Milan Eremija, zamenik komandanta za moralno vaspitanje i političku propagandu 1. pgmd, obavestio je u svom poverljivom dopisu br. 1276-1, Sedmodnevnom izveštaju o stanju morala u 1. pgmd i pretpočinjenim jedinicama, upućenom 1. VO, o učešću "paravojnih formacija iz Srbije, od četnika, preko odreda "Dušan Silni" i raznih samozvanih dobrovoljaca", kao i odreda mesne srpske TO (TO Lovas) i neidentifikovanih odreda iz Srbije (odred Valjevo), u teškim krivičnim delima.

 

4. - Aktivisti i pojave koje negativno utiču na stanje morala u jedinicama divizije:

…

- u zoni b/d 1. pgmd nalazi se više grupa raznih paravojnih formacija iz Srbije, od četnika, preko odreda "Dušan Silni" i raznih samozvanih dobrovoljaca kojima nije osnovni motiv borba protiv neprijatelja već pljačka narodne imovine i iživljavanje nad nedužnim stanovništvom hrvatske nacionalnosti.

Prilikom zarobljavanja 80 meštana hrvatske nacionalnosti u selu Lovas od strane TO Lovas i Odreda "Dušan silni", vršeno je fizičko zlostavljanje nad istima nakon čega je ubijeno 4 meštana sela Lovas.

Nakon dolaska Odreda "Valjevo" u selo Lovas, zarobljeni meštani su korišćeni za čišćenje minskih polja, kojom prilikom je ubijeno 17 meštana.

Povredženim meštanima je odbijeno pružanje medicinske pomoći od strane medicinskog osoblja Doma zdravlja šid.

…

5. - Predlog mera za poboljšanje stanja morala u jedinicama:

- Da se organizovano pristupi razoružanju paravojnih formacija, posebno odreda "Dušan silni", "četnika" i "Arkanovih vojnika" i da se u tu akciju uključe organi vlasti i organi Republike Srbije.^[209]

 

Iako (komanda) 1. pgmd nije u sastavu OG Jug, a OG Jug (ili gmtbr) nije medžu onima kjima je Eremijin izveštaj upućen, pretpostavlja se da je zbog ozbiljnosti dogadžaja o kojima se govori u Eremijinom izveštaju, dopis upućen i svim potčinjenim jedinicama 1. VO, uključujući i OG Jug, i da je služio kao opomena. U Ratnom dnevniku gmtbr nema beleški o tome da pukovnik Mile Mrkšić, kao posledicu gorenavedenog izveštaja o 1. pgmd izdao naredženja svojim potčinjenim jedinicama da održavaju ili pooštre disciplinu i red medžu vojnicima.

 

(17) Dana 29. oktobra 1991. pukovnik Mile Mrkšić, komandant OG Jug, izdao je strogo poverljivo naredženje br. 235-1 o "produženju napadne operacije Vukovar".^[210]

 

(a) Naredženje br. 235-1 OG Jug sadrži detaljni pregled jurišnih odreda OG Jug i navodi odrede "Leva Supoderica" i "Petrova Gora" kao jedinice 1. jurišnog odreda (JOd-1), potčinjene OG Jug (tj. pukovniku Miletu Mrkšiću) preko komandanata jurišnih odreda.

 

 2. ZADACI JEDINICAMA:

JOd-1 sastava: 1. mtb; 1-3/2. bVP, Od Leva Supoderica; Od Petrova Gora, četa dobrovoljaca Novi Sad, 1 tenk M-84; 1/1 pionč; deo jedinica TO iz sadašnjeg rejona produžiti napad i u sadejstvu sa JOd-2 uz ubacivanje snaga razbiti ustaške jedinice u Cvetnom i Pionirskom naselju, izbiti na ulicu 1. maja, a zatim uz sadejstvo sa 3./211. okbr glavnim snagama produžiti napad u zahvatu ulice 1. maja, a pomoćnim razbiti ustaške snage u rejonu naselja 6. proleterske divizije.^[211]

 

 

             

Grafički prikaz naredženja OG Jug br. 235-1 (samo glavne jedinice)

 

(b) "Leva Supoderica" i "Petrova Gora", koje se pominju u naredženju br. 235-1,^[212] dva su odreda mesne srpske TO u sklopu TO-a Vukovar. Nazivi ovih odreda (mesnog srpskog) TO-a, "Leva Supoderica" i "Petrova Gora" - odnose se na vukovarska naselja.^[213]

 

(c) Formiranje jedinica mesnog srpskog TO-a u Slavoniji, Baranji i zapadnom Sremu u leto 1991. izvršeno je po istom principu kao i u drugim delovima Hrvatske u kojima je živeo znatan broj Srba. Kada nije učestvovao u dejstvima, mesni srpski TO u Slavoniji, Baranji i zapadnom Sremu bio je do 9. oktobra 1991. potčinjen mesnom srpskom MUP-u, kojim je rukovodio Radovan Stojičić.^[214] Radovan Stojičić zvani Badža kasnije je postao zamenik/pomoćnik ministra za unutrašnje poslove Republike Srbije.^[215] Samoproglašeno telo "Velika narodna skupština Srpske oblasti Slavonija, Baranja i zapadni Srem" je 20. oktobra 1991. prihvatila odluku da se "TO Srbije, Baranje i zapadnog Srema" pripoji oružanim snagama SFRJ.^[216] Nema dokaza o tome u kojoj meri je ta odluka sprovedena.

 

(d) Odredi (mesnog srpskog) TO-a, "Leva Supoderica" i "Petrova Gora" u tesnoj su vezi sa SRS-om Vojislava Šešelja. Dana 18. oktobra 1991. Dušan Filipović je poslao rukom pisano pismo sa žigom "TO Vukovar" o "legalizaciji rada" jedinice "Leva Supoderica" i imenovanju Milana Lančužanina zvanog Kameni za njenog komandanta.^[217] Prema pisanju časopisa SRS-a "Velika Srbija", "Leva Supoderica" je "četnički odred".^[218] Vojislav Šešelj je 15. maja 1993. u "četničkog vojvodu" unapredio Milana Lančužanina, komandanta odreda "Leva Supoderica".^[219]

 

(e) Pukovnik Marko Marić, pomoćnik komandanta za političko i moralno vaspitanje, u razgovoru za "Narodnu armiju" potvrdžuje da su dobrovoljci (grupe) koje je angažovala stranka bili prepotčinjeni gmtbr za vreme dejstava u Vukovaru:^[220]

 

Sve češće se priča da, navodno, na područjima gdje dejstvuje i Vaša jedinica, postoji više "vojski". Neki ih nazivaju i paravojnim formacijama. Koliko je to tačno i kako sinhronizujete njihove aktivnosti?

 

Nije tu reč ni o paravojnim formacijama, ni o više vojski, već o dobrovoljačkim grupama. S obzirom na to da smo najjača i najstarija jedinica, pokušali smo da odmah stavimo pod kontrolu sve dobrovoljačke grupe, posebno u smislu rukovođenja i komandovanja. Bilo je stranački obojenih dobrovoljačkih grupa, koje su pokušavale da se istrgnu svakoj kontroli. Mi smo ih međutim, jasno i glasno upozorili da za sve važe pravila koja važe i za jedinice Jugoslovenske narodne armije. Ljudi su ih prihvatili i do sada nije bilo njihovog narušavanja.

 

(f) Dana 9. novembra 1991. Ljubiša Petković, načelnik Ratnog štaba SRS poslao je dopis "komandantu odreda Leva Supoderica uz napomenu "pismo pročitati pred svima".^[221] U Petkovićevom dopisu navedena su jasna uputstva "komandantu odreda Leva Supoderica" da imenuje komandire i stavi sve dobrovoljce pod njihovu komandu.

 

Srpska radikalna stranka

Ratni štab

Beograd, Ohridska br. 1

tel.: 011/547-745

 

Komandantu odreda "Leva Supoderica"

 

Gospodine komandante!

Svi dobrovoljci koje vam je Srpska radikalna stranka uputila stavljaju se pod vašu komandu i zaštitu T.O. Vukovar. Ratni štab SRS za komandanta   dobrovoljaca u Vukovaru imenovao je hrabrog i iskusnog borca Katić Slobodana iz Beograda.

Molim vas da u zajedničkoj saradnji odredite i imenujete komandire odelenja, uz preporuku da se Vakić Branislav iz Niša, imenuje za komandira voda dobrovoljaca iz Niša, Leskovca i okoline.

Komandantu dobrovoljaca kao i komandirima voda i odelenja ne odobravaju se samostalne akcije bez saglasnosti komandanta odreda.

Ratni štab SRS obavezuje komandanta odreda da svim dobrovoljcima izda potvrdu o vremenu provedenom na ratištu i nagradi ih sa po dva dana. Svim borcima izdati po dve potvrde; jedna odmah prilikom stupanja u jedinicu na kojoj se uvodi datum dolaska sa datumom do daljnjeg a druga prilikom povratka do određenog datuma. Napominjemo da su samo vaše potvrde merodavne za pravdanje odsustva s radnog mesta. Za borce koje ste vratili zbog nediscipline ili bilo kog drugog razloga kao i za borce koji su pokazali izuzetnu hrabrost molim vas da nas pismeno obavestite. Svi borci redovno će primati pisma od rodbine a isti to mogu učiniti preko naših veza.

Svim borcima želimo dobro zdravlje i povratak, kada oslobodite Vukovar, prestonice Srpske Oblasti, Slavonije, Baranje i zapadnog Srema.

 

  Beograd

09. 11. 1991. godine

Načelnik Ljubiša Petković

 

NAPOMENA: Pismo pročitati pred svim borcima.

 

 

Dopis Ljubiše Petkovića od 9. novembra 1991. naznaka je tesnih veza izmedžu Ratnog štaba SRS i mesnog srpskog TO-a u Vukovaru i učešću dobrovoljaca iz SRS-a u tom TO-u. Dopis takodže pokazuje ovlašćenje Ratnog štaba SRS-a nad jedinicama sastavljenim od dobrovoljaca SRS-a za vreme dejstava.

 

(g) Prema onome što je izjavio za BBC-jevu seriju Smrt Jugoslavije,  predsednik SRS-a Vojislav Šešelj je u martu 1995. obišao dobrovoljce iz SRS-a koji su učestvovali u borbama u Vukovaru i sastao se sa predstavnicima Komande OG Jug, izmedžu ostalih i sa pukovnikom Miletom Mrkšićem i majorom Veselinom šljivančaninom:^[222]

 

Ali ja sam se sreo sa generalom Mrk... Mrkšićem, komandantom gardijske brigade koja je učestvovala u... u operaciji oslobadžanja Vukovara pod... čijom komandom su bili... naši dobrovoljci.

Hm... Bili su pod... hm.... komandom četničkog vojvode Kamenog, koji je bio pod komandom generala Mrkšića. I tamo sam ga sreo. Razgovarao sam sa njim, video... hm... obišao linije fronta itd. Čak mi je... hm... tamo dao i šlem. I ja sam... istakao moj četničku oznaku dvoglavog orla... i kasnije su me ljudi pitali... a moja glava je bila prevelika za to, pa sam ga pitao ima li vojska nešto veće. Tamo sam se sastao sa generalom Mrkšićem i celim nizom drugih nižih starešina. Tamo je bio i pukovnik šljivančanin. On ... on se, medžutim, više bavio propagandnim ratom.

 

Šešeljev obilazak zone odgovornosti OG Jug (područje pod vojnom kontrolom)^[223] nije zabeležen u Ratnom dnevniku gmtbr koji prati učešće gmtbr u dejstvima za zauzimanje Vukovara^[224].

 

(h) Ratni dnevnik 1. gardijske motorizovane brigade (gmtbr) za period od 1. oktobra do 21. novembra 1991. Postoji sledeća beleška sa datumom 6. novembar 1991:^[225]

 

 

(i) U Redovnom borbenom izveštaju Komande OG Jug, str. pov. br. 402- 1, od 15. novembra 1991, upućenom Komandi 1. VO-a i SSNO-u pod stavkom “današnji gubici” stoji sledeće:

 

1. U toku dana imali smo sledeće gubitke:

a/ Gmtbr

….

b/ ostale jedinice:

 

- poginulo 3. (1. dobrovoljac Živković Dragoslav iz šešeljeve stranke iz Leskovca)^[226]

 

(j) U jednom razgovoru za štampu koji je dao krajem novembra 1991, kapetan Miroslav Radić, komandant pešadijske čete 1. bataljona 1. gardijske motorizovane brigade (gmtbr), opisao je situaciju sledećim rečima:

 

U jednom trenutku, u četi kojom sam komandovao, bilo je oko pet stotina ljudi različitih nacionalnosti i različitih stranačkih opredeljenja, od aktivnih vojnika preko dobrovoljaca i rezervista, do četnika i srpskih dobrovoljaca. Morao sam sve njih da objedinim pod jednu komandu da bih postigao uspeh.^[227]

 

Radić je takodže izjavio da je on nadležan za mesni srpski TO i da odred "Leva Supoderica" “da tako kažem, sponzoriše Srpska radikalna stranka[228]”.[229] Ovo potvrdžuje da su starešine OG Jug znale da je odred mesnog srpskog TO-a "Leva Supoderica" u tesnoj vezi sa SRS-om.

 

(k) Članak Razmene "svi za sve" oslobadžaju ratne zločince – "uhićene" ustaše, objavljen u broju 12. časopisa SRS, "Velika Srbija", navodi da dobrovoljci SRS i ostali koji su u vezi sa SRS-om imaju pristup vojnicima zarobljenim tokom borbi u Vukovaru u novembru 1991. U članku iz "Velike Srbije" nalazi se i razgovor sa Jovom Ostojićem,^[230] koji je navodno omogućio autoru članka da razgovara sa zarobljenicima, kao i razgovor sa dva ratna zarobljenika Hrvata, koji su, prema rečima autora, "ustaše".^[231] U članku Živeće srpski Vukovar – razgovor sa Milanom Lančužaninom, koji je takodže objavljen u "Velikoj Srbiji" u februaru 1992, kaže se sledeće^[232]:

 

Komandant "Kameni", stolar po zanatu i otac dvoje dece, organizator otpora u ovom kraju je stari ustaški "poznanik". Dvanaestog maja prošle godine uhapšen je u Nuštru i u zatvoru pretučen zato što je pijanim čuvarima odbio da peva ustaške pesme. Tučen je do nesvesti i onda su ga, dok je ležao krvav na podu, kvasili mokraćom i vraćali mu svest. Tada još rat nije vodžen ovom žestinom, pa je premlaćen pušten iz zatvora. Smatrali su da je to dovoljna kazna za "nepoćudnog" Srbina. Jedan od njegovih tamničara i mučitelja uhvaćen je kasnije u Borovom Selu. Isporučili su ga "Kamenom", koji je tada bio vodža jedne grupe ustanika.

 

Nekadašnjeg ustaškog silnika koji se, u promenjenim okolnostima, tresao od straha i molio za milost, "Kameni" nije ubio! Nešto batina mu je vratio, ali ni približno onako krvnički. Jedina satisfakcija mu je bila da mu ustaša, i sa njim uhvaćena grupa, pevaju četniške pesme.

...

 

(l) U razgovoru za BBC-jevu seriju Smrt Jugoslavije komandant 1. VO-a general-pukovnik Panić (a od septembra 1991. komandant svih kopnenih snaga SFRJ koje su delovale u Slavoniji, Baranji i zapadnom Sremu), u vezi sa operacijama u Vukovaru je rekao sledeće:

 

"Sve ove formacije: Arkanovi “Tigrovi”, šešeljevi četnici, bile su pod mojom komandom. Oni koji su pokazivali samovolju bili su udaljeni s tog područja, razoružani i vraćeni kući." /prevod s engleskog/^[233]

 

(m) Nekadašnji “četnički vojvoda", Branislav Vakić, koji je takodže učestvovao u napadima na Vukovar,^[234] u jednom razgovoru objavljenom u medijima u septembru 1994. istakao je da su "srpski četnici", pošto su početkom novembra 1991. ušli u Vukovar, dobili oružje od majora Veselina šljivančanina i da su preko šljivančanina saradživali sa JNA.

 

Kad je došlo do prvih incidenata sa hrvatske strane i prvih napada na srpska sela u Slavoniji, tamo su se uputili srpski dobrovoljci na poziv Teritorijalne odbrane i srpskog naroda. U Borovo Selo nas je pozvao pokojni Vuksan šoškoćanin i tamo smo od tadašnje JNA dobili “tompsone”. Početkom novembra 1991. mi, srpski četnici, smo na poziv JNA ušli u Vukovar preko Negoslavaca. Tada smo od Veselina šljivančanina, majora tadašnje JNA, dobili oružje i saradživali s njim, odnosno sa jugoslovenskom vojskom.

Posle oslobodženja Vukovara smo krenuli u zapadnu Slavoniju. Tamo su moji dobrovoljci i četnici dobili oružje, o čemu je lično obavešten komandant zapadne Slavonije, general Uzelac. /prevod s engleskog/^[235]

 

(18) Dana 8. novembra 1991. SSNO je naredio 1. VO da popuni gmtbr sa jedinicom vojne policije veličine čete (100 ljudi).^[236]

 

(19) Dana 14. novembra 1991. pukovnik Mile Mrkšić je izdao strogo poverljivo naredženje br. 394-2, Regulisanje pitanja kontrole teritorije i obezbedženje jedinica. Mrkšić, izmedžu ostalog, naredžuje jedinicama OG Jug da uspostave potpunu kontrolu nad teritorijom, provere lica koja žele da se vrate ili usele u naselje i odmah uhapse sumnjive, upozoravajući na "striktno poštovanje" naredženih mera.^[237]

 

(20) Dana 14.^[238] i 16. novembra 1991. pukovnik Mile Mrkšić, komandant OG Jug, izdao je daljnja naredženja za produženje "napadne operacije Vukovar". U strogo poverljivom naredženju br. 403-1 od 16. novembra, medžu potčinjenim jedinicama OG Jug pominju se 1. i 2. motorizovani bataljon i 2. bataljon vojne policije, a ne 1. i 2. jurišni odred (premda prema naredženju 1. jurišni odred još uvek postoji)^[239] i da 2. bataljon vojne policije treba da koristi jurišne grupe.^[240] Dana 16. novembra Mrkšić je obavestio 1. VO da su "i dalje prisutni problemi motivacije jednog dela dobrovoljačkih jedinica i pripadnika TO sa uključivanjem u borbu"^[241].

 

(21) General-pukovnik Života Panić je u svom strogo poverljivom naredženju br. 1614-82/79 od 16. novembra 1991. ponovio svoja ranija naredženja da sve jedinice treba da se stave pod komandu JNA (pa tako i OG Jug) i da se jednako postupa sa JNA i pridatim jedinicama.^[242]

 

Komanda 1. VO – IKM

str. pov. br. 1614-82/79

16. 11. 1991.

 

Vrlo hitno

 

Uručiti odmah

Komandi 1. VO, 12. K, 1. pgma, og jug, 152. mabr, 310. ssrp pvo, 305. inzbr, rrf i pšto AP Vojvodine.

 

  - na ličnost načelnika - komandanta –

 

N a r e dž u j e m:

1. prvopotčinjene i pridodate jedinice prihvatati krajnje odgovorno i u svemu ih tretirati kao formacijske sastave sve do izvršenja zadatka.

Isti tretman imati prema pridatim i prepotčinjenim jedinicama JNA, TO i dobrovoljačkim sastavima ako su stavljeni pod komandu jedinice JNA bez obzira da li su angažovane za izvršenje borbenih zadataka, kontrolu teritorije ili uspostavu vojne vlasti.

Posebnu pažnju posvetiti pozadinskom obezbedženju pridatih i prepotčinjenih jedinica.

 

...

Komandant,

general-potpukovnik

Života Panić, s.v.                          17. 11. 1991.

 

(22) Dana 18. novembra u 9:45 časova, komandant OG Jug, pukovnik Mile Mrkšić je razgovarao sa predstavnikom Hrvatske demokratske zajednice (HDZ) za Vukovar o uslovima predaje "ustaških" snaga u Vukovaru. Prema Ratnom dnevniku OG Jug, komandant OG Jug je "zahtevao bezuslovnu predaju i garantovao sigurnost ustaškim snagama u skladu sa Ženevskom konvencijom".^[243] Dana 18. novembra 1991. u 17:30 časova načelnik štaba gmtbr izveštava o tome da su 1. i 2. bataljoni vojne policije gmtbr zauzeli centar Vukovara.^[244]

5. Evakuacija vukovarske bolnice (od 19. do 21. novembra 1991)

a. Operacije evakuacije pre evakuacije vukovarske bolnice

 

(1) Evakuacija vukovarske bolnice nije jedina operacija evakuacije koju je OG Jug izvršila za vreme svog učešća u dejstvima čiji je cilj bio zauzimanje Vukovara. U oktobru i novembru 1991. MKCK, PMEZ i druge organizacije organizovale su evakuaciju ranjenih i bolesnih iz Vukovara u Hrvatsku. Jedna takva evakuacija izvršena je 19. oktobra 1991^[245]

 

selo Negoslavci 7:10 časova, 19. oktobar 1991.

Zbog dolaska humanitarne kolone za izvlačenje ranjenih i povredženih iz Vukovara oko 07:00 časova, došlo je do totalne obustave vatre.

/potpis/: škorić

 

(2) Dana 18. novembra 1991. na Mitnici se predao veliki broj pripadnika hrvatskih snaga. Prema Ratnom dnevniku gmtbr (tj. OG Jug), pukovnik Nebojša Pavković se 18. novembra u 9:50 časova vratio iz sektora Mitnica gde se tokom pregovora dogovorio o predaji hrvatskih snaga na tom području.^[246] Po Pavkovićevom povratku, upućena su vozila i autobusi radi pomoći u evakuaciji.^[247] Dana 18. novembra 1991. u 16:00 časova počela je evakuacija i transport stanovništva iz "oslobodženog dela Vukovara".^[248]

 

(3) Prema Ratnom dnevniku gmtbr, 19. novembra 1991. u 13:00 časova načelnik štaba OG Jug je javio da "aktivnost oko izvlačenja civila i zarobljenih ustaša teče organizovano, ali da je otežana zbog velikog broja civila"^[249].

 

(4) Prema izveštajima OG Jug, hrvatske vlasti su ponekad odbijale konvoje sa ljudima evakuisanim iz Vukovara. To se desilo 19. novembra 1991, sa konovojem koji je, prema Ratnom dnevniku gmtbr, upućen u Županju^[250]:

 

selo Negoslavci 14:00 časova, 19. novembar 1991.

Komandi OG Jug javljeno da ustaške vlasti nisu primile konvoj od 16 autobusa sa civilima koji su upućeni u Županju. Isti su vraćeni u zonu odgovornosti OG Jug.

/potpis/: major Trifunović

 

Sa time je bilo problema i 20. novembra 1991, kada je odlučeno da se konvoj uputi u Sremsku Mitrovicu (Srbija):^[251]

 

 

(5) Dana 20. novembra 1991. u 18:00 časova u istom redovnom borbenom izveštaju u kom navodi da su njegove snage zauzele vukovarsku bolnicu, Mrkšić javlja 1. VO i SSNO da je "u toku 19. novembra 1991. organizovano su sprovodžene mere za izvlačenje, evakuaciju i transport civilnog stanovništva i zarobljenih pripadnika ustaških snaga", i dodaje da se "prilikom selekcije, transporta i primopredaje ratnih zarobljenika u svemu postupalo po Ženevskoj konvenciji o ratnim zarobljenicima".^[252]

 

(6) Mrkšić takodže javlja o poteškoćama sa konvojem upućenim u Nuštar (vidi ranije u tekstu) i navodi da je transport civila koji je vraćen "juče" (19. novembra 1991), "i danas" (20. novembra 1991) nekoliko puta vraćen sa ugovorenog mesta za predaju u reonu sela Nuštar, dodajući da je konvoj potom upućen u šid, dok je konvoj sa ranjenicima koji je trebalo da bude upućen u Republiku Hrvatsku, upućen u Sremsku Mitrovicu.^[253] Iste poteškoće su se javile sa konvojem iz "Veleprometa".^[254]

 

(7) Probleme sa konvojima koji su upućeni u deo Hrvatske pod kontrolom hrvatskih vlasti koje je Mrkšić naveo pominju se u dnevnom izveštaju 1. VO upućenom Operativnom centru Generalštaba oružanih snaga SFRJ, strogo poverljivom dnevnom borbenom izveštaju br. 1614-177 od 20. novembra 1991.[255] Prema tom izveštaju, OG Jug je imala probleme sa konvojem civila upućenim u Nuštar koji hrvatske vlasti nisu primile, već su ga vratile u sektor šid. Nadalje, u izveštaju 1. VO br. 1617-77 se govori da je tokom dana ekipa komande vojne oblasti stekla uvid u organizaciju evakuacije stanovništva, njihovoj "trijaži i upućivanju u prihvatne centre", kao i u organizaciju i postupke sa zarobljenicima. Rad i postupak sa zatvorenicima odvija se "striktno u skladu sa Ženevskom konvencijom o ratnim zarobljenicima".^[256]

 

b. Sporazum u Zagrebu

 

(1) Dana 18. novembra 1991. hrvatski ministar za zdravlje Andrija Hebrang, pregovarač na strani JNA general Andrija Rašeta i predstavnici MKCK i "Lekara bez granica" potpisali su sporazum o evakuaciji vukovarske bolnice.^[257]

 

(2) Prema odredbama sporazuma o evakuaciji, JNA će bolesne i ranjene iz bolnice predati hrvatskim vlastima u Zidinama. Nigde u sporazumu o evakuaciji nema reči o tome da JNA preda evakuisane nekim drugim vlastima ili organu.^[258] Činjenica da takve odredbe u sporazumu o evakuaciji nema važna je zbog načina na koji je OG Jug 20. novembra 1991. izvršila evakuaciju vukovarske bolnice.

 

(3) Najvažnije tačke sporazuma su sledeće:

 

(a) strane garantuju prekid vatre oko bolnice i uz pravce koji su sporazumom odredženi za evakuaciju;

 

(b) strane će se dogovoriti o pravcu evakuacije;

 

(c) za vreme evakuacije, bolnica se smatra neutralnim područjem i biće pod zaštitom MKCK, koji će obaveštavati strane o neutralnosti;

 

(d) PMEZ će pratiti evakuaciju i imati potpuni pristup svim elementima evakuacije i;

 

(e) strane će omogućiti predstavnicima MKCK, "Lekara bez granica" i "Malteškog krsta" da učestvuju u evakuaciji i odobriti im da pružaju pomoć i prate evakuaciju.^[259]

 

(4) U Ratnom dnevniku gmtbr se ne pominje ovaj sporazum. U Ratnom dnevniku gmtbr nisu zabeležena ni konkretna naredženja 1. VO ili OG Jug na osnovu kojih bi se sporazum o evakuaciji sproveo u delo.^[260] Uzimajući u obzir nivo na kojem je postignut sporazum o evakuaciji i učešće medžunarodnih organizacija, neobično je da to u Ratnom dnevniku gmtbr nije zabeleženo.

 

(5) General-pukovnik Života Panić, komandant 1. VO, u razgovoru za seriju Smrt Jugoslavije izjavio je da je za evakuaciju vukovarske bolnice bio zadužen major Veselin šljivančanin.^[261]

 

c. Sprovodženje sporazuma o evakuaciji vukovarske bolnice (uključujući i predaju mesnom srpskom TO-u)

 

(1) Dana 18. novembra u 01:25 časova, Marin Vidić, predstavnik hrvatske vlade, stupio je u kontakt sa OG Jug da bi razgovarao sa pukovnikom Miletom Mrkšićem o "povredženim i obolelim koji se nalaze u bolnici i o drugim pitanjima pregovora oko prekida vatre". Dežurni tim OG Jug zakazao je razgovor Vidića i Mrkšića za 18. novembar u 08:00 časova.^[262]

 

(2) U strogo poverljivom dopisu 1. VO br. 1614-82/81 od 18. novembra 1991, general-potpukovnik Života Panić, komandant 1. VO, naredžuje OG Jug da "u toku prepodneva, do 10:00 časova, 19.11.1991, zauzme bolnicu" u Vukovaru u sadejstvu sa OG Sever.

 

(a) U naredženju br. 1614-82/81 ne pominje se evakuacija bolnice^[263].

 

(b) General-potpukovnik Života Panić u svom naredženju br. 1614-82/81 navodi nekoliko izričitih upozorenja pukovniku Miletu Mrkšiću i drugim nižim starešinama, obaveštavajući ih na taj način, izmedžu ostalog, o opasnosti od odmazde, naročito kad se radi o jedinicama "mesne TO":

 

i. Tačka 3: "U izvršavanju prednjih zadataka, kao i u svim dejstvima u zoni angažovanja jedinica 1. VO na razbijanju ustaških snaga, u svemu se pridržavati Ženevske konvencije o ratnim zarobljenicima."^[264]

 

ii. Tačka 5:  "...u fazi pripreme, najenergičnije sprečite svaku pojavu nediscipline, nevojničkog izgleda i ponašanja, što realizovati u toku 19.11.1991. Za ovaj zadatak komandanti svih nivoa obezbediće realne i povoljne uslove da se postavljeni zadatak izvrši."

 

iii. U tački 8 najeksplicitnije se i nedvosmisleno govori o opasnostima od mesne (srpske) TO: "8. Svaka jedinica u svojoj zoni odgovornosti u potpunosti mora da vlada celokupnim stanjem na teritoriji, za šta činim odgovornim komandante svih nivoa. Ratni zakoni nisu stupili na snagu, pa samim tim, a i inače, niko nema pravo na odmazdu i druge oblike osvete, kao što su to vršile neke jedinice mesne TO. Ubuduće, za ovakve i slične postupke vinovnike hapsiti i preduzimati odgovarajuće zakonske mere."^[265]

 

© U 9. tački gorepomenutog naredženja br. 1614-82/81, general-potpukovnik Života Panić ponavlja ranija naredženja da "sve jedinice i sastavi (dobrovoljci, mesne zajednice i dr), koji učestvuju u borbenim dejstvima na prostoru 1. VO" moraju biti pod komandom JNA, "u protivnom, iste razoružati i udaljiti, a ekstremne hapsiti i preduzimati odgovarajuće zakonske mere."

 

komanda 1. VO /vojna oblast/ - IKM /istureno komandno mesto/,

str.pov.br.1614-82/81

18.11.1991. godine

 

Vrlo hitno

 

Uručiti odmah

 

Komandi 1. VO, 12. K /korpus/, 1. pgmd /proleterska gardijska mehanizovana divizija/, OG "Jug", 152. mabr /mešovita artiljerijska brigada/, 310. SSRP PVO /srednjo-samohodno-raketni puk protuvazdušne odbrane/, 305. inžbr /inžinjerijska brigada/, RRF /rečna ratna flota/ i PŠTO /pokrajinski štab teritorijalne odbrane/ AP /autonomne pokrajine/ Vojvodine i GŠ /Glavni štab/ OS /oružanih snaga/ SFRJ /Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije/ - prva uprava

(-na ličnost komandanta - načelnika -)

 

Oružane snage Hrvatske na prostoru izvođenja borbenih dejstava jedinica 1. VO su poražene. Međutim, padom Vukovara rat nije završen i sada ulazimo u još žešći i okrutniji rat sa ustaškim snagama.

 

Ustaške snage, a naročito njihovi najekstremniji delovi nastaviće borbu podmuklo, izvođenjem diverzantskih i terorističkih akcija u bližoj i dubljoj pozadini jedinica kao i na oslobođenim delovima teritorije.

 

Otkrivanje diverzantsko-terorističkih i drugih grupa neprijatelja biće veoma složeno, tim pre što će isti biti odeveni u uniforme pripadnika JNA, naoružani i opremljeni našim naoružanjem i opremom.

 

U cilju konačnog potpunog razbijanja ustaških snaga u zoni izvođenja borbenih dejstava, jačanja borbene gotovosti i priprema za naredna dejstva,

 

n a r e đ u j e m:

 

1. OG "Jug" - izvršiti detaljnu i potpunu pripremu i u sadejstvu sa tg "sever" u toku prepodneva (do 10,00 časova) dana 19.11.1991. godine zauzeti bolnicu, MUP i očistiti od preostalih ustaških snaga oslobođene delove grada. nastaviti sa daljim raščiščavanjem Mitnice i centra Vukovara do potpune sigurnosti i bezbednosti kretanja gradom.

 

2. TG "Sever" - u sadejstvu sa OG "Jug" očistiti prostor oslobođenog dela Vukovara od ostataka ustaških snaga i obezbediti bezbedno i slobodno kretanje gradom.

 

3. U izvršavanju prednjih zadataka, kao i u svim dejstvima u zoni angažovanja jedinica 1. VO na razbijanju ustaških snaga u svemu se pridržavati Ženevske konvencije o ratnim zarobljenicima.

 

4. U svim jedinicama izvršiti obeležavanje ljudstva, jedinice i sredstva borbene tehnike. Znaci obeležavanja borbene i neborbene tehnike većeg gabarita moraju biti na vidnom mestu, tako da ih može uočiti avijacija.

 

5. Sve jedinice izvršiće sveobuhvatne i temeljite pripreme za vođenje borbe protiv ustaških snaga za što činim odgovornim komandante i komandire svih nivoa.

U fazi priprema najenergičnije sprečite svaku pojavu nediscipline, nevojničkog izgleda i ponašanja, što realizovati u toku 19.11.1991. godine. Za ovaj zadatak komandanti svih nivoa obezbediće realne i povoljne uslove da se postavljeni zadatak izvrši.

 

Sve starešine i vojnike koji se ne pridržavaju ovog naređenja kažnjavati novčanim kaznama, do 20 posto od ličnog dohotka, što saopštiti svim vojnicima i starešinama.

 

Radi obezbeđenja traženog vojničkog izgleda i ponašanja obnoviti odgovarajuće strojeve radnje i postupke.

 

6. Ličnim uvidom u toku obilaska jedinica zapazio sam da se TMS nedovoljno čuvaju, nepravilno i vrlo površno održavaju. Čuvanje i održavanje TMS mora biti kao u mirnodopskim uslovima. Tehnički organi komande 1. VO u najkraće moguće vreme izvršiće uvid u stanje TMS i u svim slučajevima narušavanja propisanih mera čuvanja i održavanja istih predložiće nadležnim komandama preduzimanje najenergičnijih mera protiv odgovornih lica.

 

7. Komandanti svih nivoa izvršiće analizu utroška svih vrsta municije i predložiće mere za racionalno korišćenje iste.

Primer: jedinica koja nije učestvovala u borbi (46.partd) utrošila je 15.000 metaka za pešadijsko naoružanje.

 

8. Svaka jedinica u svojoj zoni odgovornosti u potpunosti mora da vlada celokupnim stanjem na teritoriji za šta činim odgovornim komandante svih nivoa. Ratni zakoni nisu stupili na snagu, pa samim tim, a i inače, niko nema pravo na odmazdu i druge oblike osvete, kao što su to vršile neke jedinice mesne TO. U buduće, za ovakve i slične postupke vinovnike hapsiti i preduzimati odgovarajuće zakonske mere.

 

9. Sve jedinice i sastavi (dobrovoljci, mesne jedinice i dr) koji učestvuju u borbenim dejstvima na prostoru 1. VO moraju biti pod komandom JNA, u protivnom, iste razoružati i udaljiti, a ekstremne hapsiti i preduzimati odgovarajuće zakonske mere.

 

Komandant

general-potpukovnik

Života Panić

 

Mile Mrkšić je potvrdio prijem naredženja br. 1614-82/81 u strogo poverljivom redovnom borbenom izveštaju OG Jug br. 457-1 od 20. novembra 1991.^[266]

 

(3) U strogo poverljivom naredženju 1. VO br. 1614-167, koje je istog dana, 18. novembra 1991, izdao načelnik štaba 1. VO, dodatno se upozorava na postupanje prema izbeglicama i naredžuje jedinicama 1. VO, medžu kojima je i gmtbr, sledeće: "U prihvatanju izbeglih strogo se pridržavati ranije datih uputstava, a zarobljene obezbediti dovoljnim snagama uz sve druge potrebne mere ".^[267]

 

(4) Dana 20. novembra 1991, u 18:00 časova, Mile Mrkšić je u redovnom borbenom izveštaju OG Jug br. 457-1 javio komandi 1. VO i SSNO da je zadatak da "zauzme bolnicu i MUP" izvršen 19. novembra do 11:00 časova.^[268] Strogo poverljivi borbeni izveštaj 1. VO br. 1614-171 od 19. novembra 1991. potvrdžuje da je bolnica "pod kontrolom JNA" i navodi sledeće: "Vrši se organizovano izvlačenje i evakuacija stanovništva kao i prikupljanje i obezbeđenje zarobljenika"^[269]. U Pregledu dnevnih gubitaka, koji se nalazi u prilogu strogo poverljivog borbenog izveštaja br. 1614-171, navodi se da je gmtbr iz vukovarske bolnice 19. novembra 1991. izvukla dva svoja čoveka koja su nestala 2. oktobra 1991.^[270]

 

(5) Dana 19. novembra 1991. u 10:00 časova, delegacija predstavnika UN-a, koju je predvodio lični izaslanik generalnog sekretara UN-a Cyrus Vance, stigla je u komandu OG Jug.^[271] Prema Ratnom dnevniku gmtbr, Vance je upoznat sa opštom situacijom u Vukovaru, a komandant OG Jug je odgovorio na niz pitanja koja su postavili Vance i članovi njegove delegacije.^[272] Na osnovu video snimka Vanceove posete, može se zaključiti da je major Veselin šljivančanin odbio da Vanceu i njegovoj delegaciji odobri pristup vukovarskoj bolnici.^[273]

 

(6) U Ratnom dnevniku gmtbr navodi se da je 19. novembra u 20:00 časova u zonu odgovornosti OG Jug stigla ekipa Organa bezbednosti (OB) za "rad na selekciji i odvajanju pripadnika ustaških formacija od civilnog stanovništva".^[274]

 

selo Negoslavci /?20:00 časova/, 19. novembar 1991.

U zonu odgovornosti OG Jug stigla ekipa Organa bezbednosti za rad na selekciji i odvajanju pripadnika ustaških formacija od civilnog stanovništva.

/potpis: major Trifunović/

 

(7) Dana 20. novembra 1991. u strogo poverljivom borbenom izveštaju 1. VO br. 1614-177 navodi se da je "u toku dana" OG Jug "zauzela" bolnicu i zgradu MUP-a. U izveštaju stoji i sledeće: "Zgrada bolnice je stavljena pod kontrolu i otpočeto je sa pregledom ranjeno-obolelih kako bi se odvojili pripadnici MUP-a i ZNG koji se kao ranjenici kriju u bolnici".^[275]

 

(8) Dana 20. novembra 1991. u 06:00 časova, pukovnik Mile Mrkšić, komandant OG Jug, naredio je evakuaciju vukovarske bolnice u prvoj tački svog naredženja br. 439-1. U naredženju br. 439-1  ne navodi se ko treba da izvrši evakuaciju.^[276]

 

KOMANDA OG "JUG"

str.pov.br. 439-1, 

VOJNA TAJNA

06.00, 20.11.1991.g.

s.Negoslavci

 

 

Regulisanje pitanja dnevnih aktivnosti u OG "JUG"

- naređenje-

 

1. U toku 20.11.1991. godine, nastaviti započeto čišćenje oslobođenog prostora i objekata u Vukovaru od ostatka ustaških formacija i preduzeti potrebne mere za uspostavu potpune kontrole u gradu.

Uporedo sa ovim izvršiti evakuaciju i transport civilnog stanovništva, radjenih /ranjenih/ i obolelih iz bolnice u Vukovaru.

Nastaviti započete aktivnosti na razminiranju i raščišćavanju terena, asanaciji bojišta i izvlačenju oštećenih TMS i slanja na remont.

 

2. Artiljerijske divizione iz 1.pgmd i 453.mbr koji su bili potčinjeni OG "JUG" vratiti u matične sastave.

had-105 mm koji je podršavao /podržavao/ OG "JUG" vratiti u sastav 80.mtbr i nastaviti podršku po Planu k-de 80.mtbr.

 

3. I dalje su moguća vatrena dejstva grupa i pojedinaca iz skloništa, podruma i ruševina kao i na mogućim pravcima izvlačenja zaostalih ustaških snaga.

U svim jedinicama OG "JUG" preduzeti sve potrebne mere za obezbeđenje i kontrolu teritorije u zoni odgovornosti.

Težište imati na preduzimanju mera zaštite jedinica i MTS od dejstva DTG.

Komandanti mesta u zoni odgovornosti OG "JUG" preduzeće sve potrebne mere za potpuno funkcionisanje vojne vlasti u skladu sa Naređenjem str.pov.br. 349-1 od 09.11.1991.god.

 

4. U poslednje vreme učestalo je samovoljno i nepotrebno otvaranje vatre usled čega dolazi do ranjavanja i povreda od vlastite vatre.

Komandanti jedinica moraju obezbediti da se to spreči preduzimanjem disciplinskih i druge odgovornosti.

RT/DR

KOMANDANT OG "JUG"

Pukovnik

/? Mile/ Mrkšić

/? gardijske motorizovane brigade/

 

Naredženje br. 439-1 pominje se i u Ratnom dnevniku gmtbr:^[277]

 

selo Negoslavci 07:00 časova, 20. novembar 1991.

Komandant OG Jug regulisao je i naredio sprovodženje aktivnosti oko čišćenja i kontrole teritorije, evakuacije i transporta civila iz Ovčare, "Veleprometa" i bolnice u Vukovaru. (Naredženje str. pov. br. 439-1 od 20. novembra 1991)

/potpis: major Trifunović/

 

 

d. Vojno izveštavanje o statusu evakuacije bolnice u Vukovaru i drugih evakuacija posle pada Vukovara

 

(1) Protok izveštaja (i naredženja) izmedžu 1. VO i OG Jug (i obrnuto) ukazuju na to da je postojao efikasan sistem rukovodženja i komandovanja, kao i sistem veza/obaveštavanja izmedžu OG Jug i njenih potčinjenih jedinica i ljudstva angažovanih u evakuaciji i 1. VO pre, za vreme i posle evakuacije bolnice u Vukovaru.

 

(2) Iz beleški u Ratnom dnevniku gmtbr ili redovnim borbenim izveštajima OG Jug nije vidljiva razlika izmedžu različitih operacija evakuacije izvršenih 20. i 21. novembra 1991. Naime, nema posebnih beleški o evakuaciji bolnice u borbenim dokumentima OG Jug (i gmtbr), pa prema tome, ni u izveštaju 1. VO.

 

(3) Za razliku od Ratnog dnevnika 80. mtbr, o kom će biti više reči dalje u tekstu, u Ratnom dnevniku gmtbr i redovnim borbenim izveštajima OG Jug upućenim 1. VO i SSNO-u ne pominje se da je OG Jug 20. novembra 1991. na Ovčari izvršila primopredaju evakuisanih iz bolnice u Vukovaru predstavnicima mesnog srpskog TO-a. Ništa ne upućuje na to da su primopredaju koju je izvršila OG Jug naredili 1. VO i/ili SSNO ili bilo koji drugi komandni nivo.

 

(4) U Ratnom dnevniku gmtbr postoji jedna beleška o jednoj evakuaciji izvršenoj nakon što je počela evakuacija bolnice u Vukovaru.^[278]

 

selo Negoslavci 20:00 časova, 21. novembar 1991.

Najveći deo civila, ranjenika i zarobljenika evakuisan iz reona Vukovara u šid (Sremska Mitrovica)

/potpis: major Trifunović/

 

(5) Prema Ratnom dnevniku 80. mtbr, 20. novembra 1991. u 22:35 časova, obezbedženje logora u kom su bili "zarobljeni ZNG" (na Ovčari) preuzeli su pripadnici TO Vukovar, a vojna policija (80. mtbr) se vratila na komandno mesto 80. mtbr.[279]

 

20.11.91.

16:00

K-dant brigade traži da se odrede smene stražara radi čuvanja zarobljenih ZNG-i i /? Mupovaca/. Za to je angažovan ČVP i oficire K-de brigade.

 

22:35

Iz rejona Ovčara /nečitljivo/ je obezbeđenje logora zarobljenih ZNG-i i tu dužnost su preuzeli Vukovarski teritorijalci. ČVP i dežurni organi iz K-de brigade su se vratili u s.Negoslavce na KM.

 

U dokumentaciji OG Jug (gmtbr), 1. VO i 80. mtbr nisu do trenutka kada je pisan ovaj izveštaj nadžene nikakve informacije koje ukazuju na to ko je naredio 80. mtbr da učestvuje u evakuaciji "zarobljenih ZNG" popodne 20. novembra 1991, niti zašto i kada je 80. mtbr angažovana u tome. Prema Ratnom dnevniku gmtbr, laki artiljerijski divizion protivvazdušne odbrane (lad PVO) 80. mtbr, kojim je komandovao kapetan 1. klase Jan Marček,^[280] i 3. bataljon 80. mtbr su 5. novembra 1991. potčinjeni gmtbr.^[281] U istom Ratnom dnevniku gmtbr pominje se da će laki artiljerijski divizion protivvazdušne odbrane (lad PVO) 80. mtbr 18. novembra 1991. biti premešten u reon Grabovo na Ovčari.^[282] U Ratnom dnevniku 80. mtbr nije navedeno ko je naredio četi vojne policije 80. mtbr da preda "zarobljene pripadnike ZNG pripadnicima TO Vukovar".

 

(6) U redovnom borbenom izveštaju OG Jug br. 467-1 od 21. novembra 1991. u 18:00 časova upućenom 1. VO i SSNO-u, pod "jedinice OG Jug" navodi se da je "transport sa civilima u toku 20/21. 11. 1991. godine vršen je u šid i Sremsku Mitrovicu. Transport sa ranjenicima izvršen je u toku noći 20/21. 11. u Sremsku Mitrovicu. Iz S. Mitrovice upućen je na ugovoreno mesto za predaju u Bosansku Raču"^[283].

 

(7) U borbenom izveštaju 1. VO br. 1614-178 od 21. novembra 1991. navedeno je da se "zarobljene neprijateljske snage obradžuju" i "selektiraju". Oni se planski pućuju na "odredžene punktove". Prema izveštaju, "rad i postupci sa zarobljenicima odvijaju se striktno u skladu sa Ženevskom konvencijom o ratnim zarobljenicima".^[284]

(8) U strogo poverljivom redovnom borbenom izveštaju OG Jug br. 473-1 od 22. novembra 1991. Mile Mrkšić javlja 1. VO i SSNO-u da se "transport sa civilima i ranjenicima u toku 22. 11. 1991. g. organizovano odvijao i u potpunosti je realizovan".^[285]

 

(9) U borbenom izveštaju 1. VO br. 66-331 od 22. novembra 1991. navodi se da je u toku dana "u potpunosti realizovan transport sa civilima i ranjenicima iz Vukovara i Borova". Prema izveštaju, OB i jedinice VP učestvovale su u "evakuaciji ranjenika, civila i pripadnika MUP-a RH".^[286]

 

(10) Poverljivi izveštaj 1. VO o "Sporazumu o prekidu vatre i aktivnostima Posmatračke misije" br. 823-86/144 od 22. novembra 1991. daje pregled posmatračkih aktivnosti PMEZ-a (21. novembra 1991). U vezi sa evakuacijom bolnice u Vukovaru, u izveštaju se kaže da se "Posmatračka misija EZ za područje Slavonije, Baranje i zapadnog Srema angažovala na praćenju aktivnosti vezanih za evakuaciju ranjenika i izbeglica iz Vukovara, kao i predaju lica hrvatskoj strani. Misija je pratila ove aktivnosti u GA Sremska Mitrovica (gde su bili semešteni ranjenici evakuisani iz bolnice u Vukovaru), sportskoj sali u Sremskoj Mitrovici (gde su bile smeštene izbeglice iz Vukovara) i u bolnici u Vukovaru".^[287]

 

(11) U sličnom izveštaju 1. VO, br. 823-86/146 od 24. novembra 1991. govori se o tome da su predstavnici PMEZ-a tog dana obišli Vukovar (uključujući i bolnicu), Borovo Selo i Borovo Naselje. Delegaciju PMEZ-a primio je pukovnik Nebojša Pavković, koji ju je proveo gradom Vukovarom. Prema izveštaju u bolnici je primarijus dr Ivanković (ime nepoznato), upoznao je posmatrače sa činjenicom da je "oko 300 pripadnika ZNG bilo zaposelo gornje spratove (odakle su dejstvovali), a da su ranjenici morali biti izbačeni u hodnike bolnice". U izveštaju se, pored toga, pominje da je dr Ivanković izrazio negativan stav o bivšoj direktorki bolnice, dr Vesni Bosanac. Prema istom izveštaju, pukovnik Lončar (ime nepoznato) je posmatračima EZ-a rekao da "zarobljeni pripadnici paravojnih formacija Hrvatske se nalaze u određenim sabirnim centrima i sa njima se korektno postupa - u skladu sa odredbama međunarodnog ratnog prava". Lončar je dodao da će "onima za koje se utvrdi da su počinili zločine biti javno suđeno. Posmatrači mogu, kad god žele, da posete zarobljenike". U izveštaju se, nadalje, kaže da je "utisak da su posmatrači bili zaista potreseni razorenošću Vukovara i žrtvama koje su videli. Međutim, malo je verovatno da su uvideli ko je stvarni inicijator svega toga".^[288]

 

(12) Borbeni izveštaj 1. VO br. 66-333 od 24. novembra 1991. navodi da "OB i jedinica VP i daje /? dalje/ obezbeđuju izbeglice i zarobljenike u zoni odgovornosti naše vojne oblasti".^[289]

6. Dogadžaji posle evakuacije bolnice u Vukovaru

a. Naredženja o prepotčinjenju (uključujući mesni srpski TO)

 

(1) Dana 19. novembra 1991. pukovnik Mile Mrkšić, komandant OG Jug, izdao je naredženje br. 427-1, Regulisanje pitanja pretpočinjavanja.^[290] Prema tom naredženju, taktička grupa/195. motorizovana brigada će obezbediti šire područje Ovčare. Komanda 80. motorizovane brigade (mtbr) davaće zadatke taktičkoj grupi/195. motorizovanoj brigadi.^[291] U naredženju OG Jug br. 427-1 ne pominje se (mesni srpski) TO i stoga ovaj dokumenat ne utiče na odnos subordinacije izmedžu tih jedinica i OG Jug.

 

(2) Pukovnik Mile Mrkšić je 20. novembra 1991. izdao slična naredženja o prepotčinjavanju jedinica JNA u OG Jug. U tim naredženjima se ne pominje prepotčinjavanje (mesnih srpskih) jedinica TO-a.

 

(a) U strogo poverljivom naredženju br. 439-1, Regulisanje pitanja dnevnih aktivnosti u OG Jug od 20. novembra 1991, koje je potpisao pukovnik Mile Mrkšić, navodi se nekoliko slučajeva pretpočinjavanja/premeštaja, ali se oni odnose samo na artiljerijske jedinice JNA.^[292]

 

(b) Isto se može reći za strogo poverljivo naredženje OG Jug br. 446-1 od 20. novembra 1991 u 08:00 časova, koje naredžuje prepotčinjavnaje oklopnog bataljona 544. motorizovane brigade 80. motorizovanoj brigadi.^[293]

 

(3) Prva beleška u Ratnom dnevniku gmtbr posle pada Vukovara u kojoj se pominje prepotčinjavanje (mesnog srpskog) TO unesena je 21. novembra u 02:00 časa:^[294]

 

selo Negoslavci 02:00 časa, 21. novembar 1991.

Stiglo naredženje komande 1. VO, str. pov. br. 1614-82/84 od 20. novembra 1991. koje reguliše zadatke jedinicama i poslove oko prepotčinjavanja jedinica TO.

/potpis: major Trifunović/

 

(4) Posle ove beleške u Ratnom dnevniku gmtbr sledi strogo poverljivo naredženje OG Jug br. 464-1, Regulisanje pitanja pretpočinjavanja i vraćanja u matični sastav – naredženje, od 21. novembra 1991. u 06:00 časova, jutro posle ubistava u Ovčari, koje je potpisao načelnik štaba gmtbr, potpukovnik Miodrag Panić.

 

(a) Strogo poverljivo naredženje OG Jug br. 464-1 upućeno je najmanje osam primalaca, uključujući komandanta "dobrovoljačkog odreda šešeljevci" i "komandanta TO Vukovar".

 

(b) Naredženje OG Jug br. 464-1 u prvoj tački kaže sledeće: "U toku 21. 11. 1991. izvući odred Leva Supoderica i uputiti ga u sastav 12. pmbr/12.K." U tački 4. dodato je sledeće: "Jedinice TO Vukovar pretpočiniti 80. mtbr i nastaviti sa izvršenjem postavljenih zadataka..."^[295]

 

(c) Naredženje OG Jug br. 464-1 znači da "Leva Supoderica" i "jedinice TO Vukovar" ostaju potčinjene OG Jug do odredženog momenta u toku dana 21. novembra 1991.

 

Komanda OG "JUG"

Str.pov.br. 464-1

06.00, 21.11.1991. godine

s. Negoslavci

 

Regulisanje pitanja pretpočinjavanja i vraćanja u matični sastav, -

-n a r e d j e n j e -

 

Na osnovu novonastale situacije i Naređenja komande 1. VO str.pov.br. 115-151 od 20.11.1991. godine,

NARE\UJEM

 

1. U toku 21.11.1991.g. izvući dobrovoljački odred "Leva Supoderica" i uputiti ga u sastav 12.pmbr./12.K.

 

2. Kragujevački odred "ŠUMADINAC" uputiti u sastav 1.pgmd u toku 21.11.1991. godine.

 

3. tč-1.okb/2.pgmbr u toku 21.11.1991.godine, vratiti u matični sastav.

 

4. jedinice TO Vukovar pretpočiniti 80.mtbr i nastaviti sa izvršenjem postavljenih zadataka - obezbeđenje i kontrola zauzetog prostora u Vukovaru sa težištem na najosetljivijim objektima (opština, pošta, bolnica, SUP, obrazovne i kulturne ustanove).

 

5. Sva pitanja oko razduživanja, izdavanja potvrda i isplate regulisaće PKPo, Org.mob. i pers.organ i pomoćnik komandanta za FiB.

 

RT/DR

 

Umnoženo u 8 primeraka i dostavljeno:

 

- k.tu dobrovoljačkog odreda "Šešeljevci"

- k-tu 1.mtb,

- k-tu kragujevačkog odreda "Šumadinci"

- k-ru tč-1.okb/2.pgmbr

- k-tu TO Vukovar

- PKPO, Mob i pers.org.

- pom. k-ta za FiB.

 

Komandant

pukovnik  

Mile Mrkšić

 

 

Grafički prikaz naredženja OG Jug br. 464-1

 

(d) Naredženje 1. VO br. 115-151 od 20. novembra 1991. o kojem govori naredženje OG Jug br. 464-1 nije upisano u Ratni dnevnik gmtbr o učešću gmtbr u dejstvima čiji cilj je bio zauzimanje Vukovara.^[296]

 

(5) U 18:00 časova 21. novembra 1991, u svom dnevnom izveštaju upućenom SSNO-u i 1. VO, redovni borbeni izveštaj OG Jug br. 467-1, od 21. novembra 1991, pukovnik Mile Mrkšić kaže sledeće: "... po vašoj naredbi str.pov.br. 115-151 od 20.11.91. regulisali smo sva pitanja pretpočinjavanja dobrovoljačkih jedinica i vraćanja u matični sastav potčinjenih jedinica".^[297] U Ratnom dnevniku gmtbr u kom se govori o učešću gmtbr u operacijama za zauzimanje Vukovara^[298] nema beleški u vezi sa naredženjem 1. VO br. 115-151.

 

(6) Dana 22. novembra 1991. pukovnik Mile Mrkšić u svom strogo poverljivom redovnom borbenom izveštaju br. 473-1 od 22. novembra 1991, upućenom 1. VO i SSNO-u, javlja svim primaocima da su u toku 22. novembra 1991, prema strogo poverljivom naredženju 1. VO br. 115-15 od 20. novembra 1991, rešena sva pitanja u vezi sa otpuštanjem i pretpočinjavanjem dobrovoljačkih jedinica.^[299] U izveštaju se dalje kaže: "Jedinice TO Vukovar preuzele su obezbedženje na svim vitalnim objektima u Vukovaru".

 

b. Pohvala Komande OG Jug i ostalih jedinica koje su učestvovale u operacijama čiji je cilj bio zauzimanje Vukovara

 

(1) Dana 19. novembra 1991, dan nakon pada Vukovara, savezni sekretar za narodnu odbranu (i načelnik štaba Vrhovne komande) general armije Veljko Kadijević izdao je naredbu br. 1023-1[300] kojom se pohvaljuju komandanti operacije JNA u zapadnoj Slavoniji i njihove jedinice. Pohvaljeni su: komandant 1. vojne oblasti general-potpukovnik Života Panić, komandant OG Sever general-major Andrija Biorčević, komandant OG Jug pukovnik Mile Mrkšić, komandant 1. vazduhoplovnog korpusa pukovnik Branislav Petković i komandant protuvazdušne odbrane pukovnik Branislav Petrović^[301].

 

Naredba br. 1023-1

Načelnik štaba Vrhovne komande

oružanih snaga SFRJ od 19. novembra 1991. godine

 

Izvršavajući zadatke u suzbijanju napada na jedinice i objekte JNA  i u sprečavanju ponavljanja genocida i drugih posledica medžunacionalnih oružanih sukoba, oružane snage Jugoslavije ostvarile su značajan uspeh u borbenim dejstvima na području Vukovara. U dugim i teškim borbama potučene su i zarobljene elitne ustaške formacije i brojne ubice iz zemlje i inostranstva.

 

Pobedonosnu operaciju izvele su operativne grupe "Sever" i "Jug" iz sastava 1. vojne oblasti uz neposrednu podršku 1. korpusa RV i PVO.

 

Za iskazanu moralnu čvrstinu, upornost, hrabrost i odlučnost u borbenim dejstvima u Vukovaru,

 

POHVALJUJEM

1. General-potpukovnika Panić Životu, komandanta 1. vojne oblasti.

2. Operativnu grupu "Sever" sa komandantom general-majorom Biorčević Andrijom na čelu.

3. Operativnu grupu "Jug" sa komandantom pukovnikom Mrkšić Milom na čelu.

4. Avijacijsku jedinicu 1. vazduhoplovnog korpusa RV i PVO sa komandantom pukovnikom Petrović Branislavom na čelu.

 

Naredbu saopštiti svim pripadnicima oružanih snaga Jugoslavije.

 

Neka podvizi, hrabrost i požrtvovanje starešina, vojnika i dobrovoljaca angažovanih u vukovarskoj operaciji bude sveti primer svim borcima i starešinama JNA i TO.

 

Neka je večna slava palim borcima i starešinama u Vukovaru.

 

2)   U broju 83 Biltena SSNO-a od 22. novembra 1991. objavljen je članak o "uspešnom završetku borbenih dejstava na vukovarskom području" u kom se pominje prijem koji je general Armije organizovao u čast viših oficira koji su učestvovali u tom pohodu^[302].

 

General Kadijević je na tom sastanku odao priznanje svima koji su učestvovali u sukobima koji su trajali gotovo dva meseca i u kojima su poražene i uhvaćene elitne ustaške formacije, te brojni domaći i strani plaćenici. General Kadijević je rekao da će uspešne operacije, odvažnost i predanost starešina, vojnika i dobrovoljaca u Vukovaru služiti kao važan poticaj i inspiracija svim starešinama i vojnicima JNA i TO koji se bore protiv oživljenog fašizma i ponovnog genocida nad srpskim narodom, te naglasio da u tom radosnom trenutku treba odati počast svim starešinama, vojnicima i dobrovoljcima koji su za tu pobedu dali svoje živote.

 

Medžu oficirima koji su prisustvovali prijemu koji je 21. novembra 1991. organizovao savezni sekretar za narodnu odbranu bio je i pukovnik Mile Mrkšić. Prema beleškama u Ratnom dnevniku gmtbr, Mrkšić je sa komandnog mesta u Negoslavcima otišao u Beograd 21. novembra 1991. u 08:15 časova (tj. posle ubistava na Ovčari) sa "grupom starešina".^[303]

 

selo Negoslavci 08:05 časova, 21. novembar

Komandant OG Jug sa grupom starešina otputovao za Beograd na prijem kod saveznog sekretara.

/potpis: major Trifunović/

 

 

 

c. Primopredaja ovlašćenja gmtbr 80. motorizovanoj brigadi

 

(1) Dana 22. novembra 1991. u 18:00 časova, pukovnik Mile Mrkšić, komandant OG Jug, javio je 1. VO da su "u toku dana preduzete sve mere da 80.mtbr preuzme organizacijske i k-dne funkcije u zoni odgovornosti OG "JUG"". Mrkšić, nadalje, kaže sledeće: "Komanda 80.mtbr dobila je sva uputstva i dokumenta za organizaciju RiK u zoni odgovornosti OG "JUG".^[304]

 

(2) Prema strogo poverljivom (dnevnom) borbenom izveštaju 1. VO br. 1614-184, upućena u Operativni centar Generalštaba Oružanih snaga SFRJ, od 23. novembra 1991, 80. mtbr je 23. novembra 1991. preuzela komandu nad rejonom Vukovar.^[305]

 

Komandu rejona Vukovara preuzela je Komanda 80. mtbr. Primopredaja je još u toku. Ekipe za raščišćavanje i sređivanje stanja preduzimaju intenzivne mere za život i rad u gradu.

 

d. Komande mesta

 

(1) Primopredajom ovlašćenja gmtbr 80. motorizovanoj brigadi, potpukovnik Milorad Vojinović, komandant 80. mtbr, postao je "komandant mesta" Vukovara.^[306]

 

(2) Tokom dejstava u Slavoniji, Baranji i zapadnom Sremu (uključujući i pad Vukovara), general-potpukovnik Života Panić, komandant 1. VO, i pukovnik Mile Mrkšić, komandant OG Jug, izdavali su naredženja o osnivanju "komandi mesta" u opštinama koje je zauzela JNA i snage pod njenom komandom. U tim naredženjima se ne pominje saradnja sa civilnim organima, naprotiv, ona sadrže upozorenja o tome kako treba sprečiti mešanje (neodredženih) "mesnih organa vlasti".

 

(a) General-potpukovnik Života Panić, komandant 1. VO, koji je potpisao strogo poverljivo naredženje 1. VO br. 1614-82/27 od 15. oktobra 1991, naredžuje svojim potčinjenima starešinama, medžu kojima i pukovniku Miletu Mrkšiću, komandantu OG Jug, izmedžu ostalog, da treba "uspostaviti potpunu kontrolu u zoni odgovornosti jedinica" i "posebnu pažnju obratiti na funkcionisanje vojne vlasti". Panić upozorava svoje potčinjene staršine da ne "dozvole bilo kakvo mešanje i uticaj mesnih organa vlasti, sve dok se ne uspostavi civilna kontrola oslobođenje teritorije". Panić naredžuje osnivanje "Komande vojnog okruga" za "AO Slavonije, zapadnog Srema i Baranje sa sedištem u Dalju", a "vojne odseke imati u Belom Manastiru i Iloku".^[307]

 

(b) Dana 9. novembra 1991. pukovnik Mile Mrkšić, komandant OG Jug, izdao je strogo poverljivo naredženje br. 349-1 kojim se osnivaju komande (mesta)  u Negoslavcima, Ovčari (uključjući Jakobovac i Grabovo), Beraku i delovima Vukovara koji su već bili pod komandom OG Jug.[308] Pored toga, Mrkšić naredžuje svojim potčinjenim komandantima da treba "sprečiti svako maltretiranje stanovništva i meštana i neovlašćen ulazak i pretres stanova i kuća."^[309]

 

KOMANDA OG "JUG"

VOJNA TAJNA

Str.pov.br. 349-1

09.11.1991.g.

s.Negoslavci

 

Na osnovu Naređenja komande 1. VO str.pov.br. 1614-82-60 od 07.11.1991. godine, i Dopune naređenja str.pov.br. 1614-82/61 od 07.11.1991. godine, a u cilju kontraobaveštajne i bezbednosne zaštite komandi i jedinica u zoni dejstva OG "JUG",

 

NAREDJUJEM

 

1. Formirati komandu u s.Negoslavcima sastava:

- major Vukašinović Ljubiša - komandant mesta

- kIk Božić Mile, zamenik komandanta

- kap. Janković Sretko, član komande

 

2. Formirati komandu za rejon Ovčara, s.Jakobovac, s.Grabovo, sastava:

- ppuk. Mšović Slobodan, komandant

- kIk Apić Dobrivoje, komandant za Ovčaru,

- kIk Nikolić Slobodan, komandant za s.Jakobovac,

- kIk Dimić Dragoslav, komandant za s.Grabovo.

3. Formirati komandu u s.Berak, sastava:

- puk. Gluščević Boriša, komandant

- ppuk. Dakić Milutin, zamenik komandanta,

- por. Kapor Dragoslav, član komande.

 

4. Za komandante u gradu Vukovaru određujem komandante jurišnih odreda za deo grada u svojoj zoni dejstva.

 

5. U navedenim mestima organizovati vlast u skladu sa pravilom službe OS i odgovarajuće odredbe koje se odnose na garnizonsku i kasarnsku službu i preduzeti sve mere u cilju sprečavanja upada diverzantsko-terorističkih grupa i vršenje terorističkih akcija.

 

Sačini Uputstvo za rad i obezbediti normalne uslove za život i rad stanovništva.

 

Sprečiti svako maltretiranje stanovništva i meštana i neovlašćen ulazak i pretres stanova i kuća.

 

RT/DR

Komandant OG "JUG 2

pukovnik     

Mile Mrkšić

 

(c) U strogo poverljivom naredženju 1. VO br. 1614-82/79 od 16. novembra 1991. general-potpukovnik Života Panić je ponovio svoja ranija naredženja za uspostavljanje vojne vlasti i komandi mesta na "oslobodženoj teritoriji i naseljenim mestima".^[310] Panić u ovom naredženju upozorava: "Najstrože zabranjujem da se već zauzeta ili oslobodžena teritorija napušta ili ostavlja van kontrole jedinica JNA ili TO. Prema starešinama koje postupaju suprotno ovom zadatku preduzimati najstrože mere disciplinske odgovornosti".^[311]

 

(d) Dana 17. novembra 1991. pukovnik Mile Mrkšić je u strogo poverljivom redovnom borbenom izveštaju OG Jug br. 418-1 izvestio Panića da je formirao komande mesta u Negoslavcima, Beraku, Ovčari (uključujući Jakobovac i Grahovo) i Vukovaru i dodao da je ”u navedenim mestima organizovana vlast u skladu sa pravilom službe OS i odgovarajućim odredbama koje se odnose na garnizonsku i kasarnsku službu".^[312]

 

(e) Dana 20. novembra 1991. Mile Mrkšić je naredio svojim potčinjenim komandantima: "U svim jedinicama OG "JUG" preduzeti sve potrebne mere za obezbeđenje i kontrolu teritorije u zoni odgovornosti. Komandanti mesta u zoni odgovornosti OG "JUG" preduzeće sve potrebne mere za potpuno funkcionisanje vojne vlasti u skladu sa Naređenjem str.pov.br. 349-1 od 09.11.1991.god.".^[313] Istog dana je Mrkšić u redovnom borbenom izveštaju upućenom i SSNO-u i 1. VO javio sledeće: "U odnosu na vaš zahtev za dostavljanjem izveštaja o formiranju vojnih vlasti u oslobođenim mestima dostavljan vam je detaljan izveštaj u prethodnim izveštajima. O eventualnim promenama blagovremeno ćemo vas izvestiti."^[314]

 

(f) Strogo poverljivi borbeni izveštaj 1. VO br. 1614-178 upućen 21. novembra 1991. Operativnom centru Generalštaba Oružanih snaga SFRJ govori o uspostavljanju komandi "mesta koja su oslobodžena".^[315] Prema izveštaju, "jedinice imaju dosta problema pojedine grupe meštana "dobrovoljci" i drugi samovoljno preduzimaju aktivnosti koje nisu u skladu sa situacijom i odlukama vojnih komandi".^[316]

 

(3) Pukovnik Milorad Vojnović u razgovoru objavljenom krajem novembra 1991. u Biltenu SSNO-a, u članku "Vojne vlasti pomažu u uspostavljanju civilne vlasti" /prevod sa engleskog/, govori o svojim zadacima "komandanta mesta". Vojnović govori o saradnji izmedžu vojske i "vlade ove srpske regije", a pominje i "nedavno osnovane policijske snage".^[317]

 

VOJNE VLASTI POMAŽU U OSNIVANJU POLICIJSKIH SNAGA (Vukovar, 29. novembar)

 

Osnovni cilj vojnih vlasti u Vukovaru je pružanje pomoći u osnivanju civilne vlasti, izjavio je za "Tanjug" potpukovnik Milorad Vojinović, komandant mesta Vukovara.

 

U izvodženju tog zadatka, vojska saradžuje sa vladom ove srpske oblasti, ali njen cilj nije zauzimanje ili održavanje vlasti na toj teritoriji, dodao je komandant mesta Vukovara.

 

Posle tromesečne borbe za ovo mesto, po ulicama, u kućama, podrumima i skloništima ostale su velike količine mina, granata i oružja. Vojska,  jedinice Teritorijalne odbrane i dobrovoljci otklanjaju eksploziv i pokazali su veliku dozu obazrivosti i predanosti u spašavanju svega šta  može da se spasi.

 

Potpukovnik Vojnović je istakao da je iskopan bunar pod nadzorom stručnjaka za snabdevanje grada vodom. Vrše se popravke bolnice i uskoro se očekuje da će početi sa radom. Biće potrebno nešto više vremena da se obnovi kombinat "Borovo", ali u narednih deset dana uspostaviće se dvadesetak telefonskih linija. Zasad se jedini telefon u gradu nalazi na stolu komandanta.

 

Osnovana je združena vojno-civilna komisija za popis ostavljene imovine u ustanovama i kućama kako bi se sprečila kradža koja se vrši usprkos svim naporima vojnih i nedavno osnovanih policijskih snaga. Komandant grada Vukovara je istakao da se iskustva iz Petrinje i Iloka koriste u uspostavljanju civilne vlasti i reda i mira. Preko pet hiljada osoba pomaže u raščišćavanju grada i uspostavljanju normalnog života.

/prevod sa engleskog/

 

Prema jednom drugom novinskom članku iz istog perioda, "za ulazak civila u Vukovar, po odluci vojnih vlasti, neophodne su posebne dozvole".^[318]

 

(4) Dana 27. novembra 1991. (tj. četiri dana posle povlačenja gmtbr iz Slavonije, Baranje i zapadnog Srema), savezni sekretar za narodnu odbranu (SSNO) izdao je Uputstvo br. 588-1: Uputstvo o vršenju civilnih poslova u kriznim područjima.^[319]

 

(5) Uputstvo br. 588-1, koje je odmah stupilo na snagu, važno je u kontekstu ovog izveštaja zato što je u njemu i naredba saveznog sekretara za narodnu odbranu, generala armije Veljka Kadijevića o budućoj organizaciji u sklopu komandi brigada, operativnih grupa, komandi korpusa, komandi vojnih oblasti i organa za civilne poslove SSNO-a, koji, pod komandom pomoćnika komandanata za civilne poslove, izvršavaju "stručne i administrativno-tehničke poslove na sprovodženju ovog uputstva".^[320]

 

(b)  U tačkama 1, 6, 7 i 8 Uputstva br. 588-1 general armije Kadijević izričito navodi mere koje organi za civilne poslove treba da preduzmu radi zaštite civilnog stanovništva, naročito na onim područjima u kojima ne funkcionišu lokalni organi vlasti. U tački 9 govori se o krivičnom gonjenju lica za koja se sumnja da su učinila krivično delo.^[321]

 

UPUTSTVO O VRŠENJU CIVILNIH POSLOVA U KRIZNIM PODRUČJIMA

 

1. Ovim uputstvom reguliše se organizacija i nadležnost vojnih organa za saradnju sa organima vlasti u kriznim područjima u kojima se nalaze jedinice JNA i postupak tih jedinica u zaštiti građana i pravnih lica i njihove imovine.

 

2. Vojni organi određeni ovim uputstvom dužni su da obezbede maksimalno moguću saradnju sa nadležnim civilnim organima radi sagledavanja stanja u područjima na kojima će se izvoditi ili su u toku aktivnosti komandi i jedinica JNA i, da sa tim organima, blagovremeno utvrde adekvatne mere koje se moraju neodložno preduzimati radi zaštite gradžana i pravnih lica i njihove imovine.

 

3. Stručne i administrativno-tehničke poslove na sprovođenju ovog uputstva izvršavaće organi za civilne poslove koji se obrazuju u Saveznom sekretarijatu za narodnu odbranu (u daljem tekstu: SSNO) i komandama vojnih oblasti, korpusa, brigada i njima ravnih jedinica.

Organizaciona šema tih organa data je u prilogu ovog uputstva i čini njegov sastavni deo.

 

4. Sektor za civilnu odbranu SSNO obezbeđuje da se blagovremeno obave svi neophodni poslovi koji u sprovođenju ovog uputstva proizilaze iz delokruga Saveznog sekretarijata za narodnu odbranu i koordinacije rada organa za civilne poslove u komandama vojnih oblasti i komandama korpusa i njima ravnim komandama. Radi toga Sektor će obezbediti da se kadrovski i stručno obavljaju svi poslovi a naročito, u oblasti bezbednosti, političkog i pravnog sistema, ekonomskih pitanja (privreda, finansije, usluge i dr.), i da se na organizovan način i sistematski ostvaruje saradnja sa civilnim organima u zaštiti građana na kriznim područjima u celosti.

 

5. Poslove u sprovođenju ovog uputstva iz nadležnosti komandi vojnih oblasti, korpusa i njima ravnim komandama ostvarivaće organi za civilne poslove u tim komandama. Oni su dužni da prema planu aktivnosti jedinica iz svog sastava vrše procenu situacije na terenu, utvrde obaveze koje proizilaze za vojne jedinice i, u saradnji sa odgovarajućim civilnim organima, predvide i pripreme mere i postupke koji se moraju preduzimati na kriznim područjima, u zoni odgovornosti njihovih komandi.

 

6. Neposrednu saradnju sa organima civilne vlasti, kao i preduzimanje konkretnih mera za zaštitu građana u mestima gde ne funkcionišu ti organi, organizovaće i ostvarivati pomoćnici komandanata brigada i njima odgovarajućih jedinica nadležnih za civilne poslove.

Njihov je zadatak da u zoni aktivnosti jedinica procene situaciju na terenu, posebno da li u mestima koja se nalaze u zoni odgovornosti njihove jedinice postoje civilni organi vlasti, da li funkcionišu organi unutrašnjih poslova i preko koga se može uspostaviti saradnja.

U mestima u kojima ne funkcionišu civilni organi vlasti predvideti i komandi predložiti mere koje se moraju pripremiti i sukcesivno preduzimati radi zaštite građana i pravnih lica kao i obezbeđenja njihove imovine, od momenta posedanja mesta do uspostavljanja odgovarajuće civilne vlasti u tom mestu.

 

7. O neophodnim organizacijsko-formacijskim izmenama i kadrovskim potrebama za sprovođenje ovog uputstva staraće se Sektor za civilnu odbranu SSNO, u saradnji sa Trećom upravom GŠ OS SFRJ i Personalnom upravom SSNO.

 

8. U pripremama svih komandi i jedinica za aktivnosti u kriznim područjima moraju se svestrano sagledati uslovi života i rada civilnog stanovništva, stanje bezbednosti na teritoriji i mere zaštite građana i pravnih lica i njihove imovine.

Pri dolasku u naseljeno mesto mora se obezbediti kontakt i saradnja sa mesnim organima vlasti, a ako tih organa nema ili oni nisu u mogućnosti da efikasno funkcionišu, neophodno je da se odmah i sistematski preduzimaju sve potrebne mere da se građani zaštite od maltretiranja i svake samovolje. Ne sme se dozvoliti razvlačenje i pljačka imovine, bez obzira da li su njeni vlasnici u mestu ili su ga napustili.

Ako u mestu nema organa za zaštitu javnog reda i mira mora se odrediti starešina sa neophodnim brojem vojnih lica koji će patroliranjem, stražom ili na drugi pogodan način obezbeđivati javni red i mir, sve dok se u tom mestu ne obezbedi sigurnost građana i njihove imovine. U mestu gde postoje uslovi za obrazovanje komandi mesta, odmah formirati takve komande.

U svim mestima u kojima ne postoje ili ne funkcionišu civilni organi vlasti, nakon posedanja tih mesta, moraju se odmah preduzimati mere da se u saradnji sa građanima obezbedi njihova lična sigurnost i imovina i stvore uslovi da se, što je moguće pre, formiraju i počnu funkcionisati civilni organi vlasti.

 

9. Lica za koja postoji osnovana sumnja da su učinila krivično delo treba odmah predavati nadležnim organima gonjenja, a lica zatečena na izvršenju krivičnog dela treba lišavati slobode i čim se steknu odgovarajući uslovi predati ih nadležnim organima gonjenja.

 

10. U okviru redovnih izveštaja o aktivnostima jedinica potrebno je dostavljati podatke o funkcionisanju vlasti u mestima u zoni sopstvene odgovornosti, a o pojavama i problemima koji se moraju hitno rešavati dostavljati i vanredne izveštaje.

 

11. U okviru pozadinskih aktivnosti svih komandi i jedinica koje se nalaze u kriznim područjima, aktivnostima iz ovog uputstva mora se pridavati poseban značaj.

 

12. Odredbe tačke 8. do 11. ovog uputstva su instruktivnog karaktera i ničim ne ograničavaju sve ostale aktivnosti koje se prema konkretnim prilikama moraju preduzimati u svakom mestu radi obezbeđenja mira i bezbednosti građana i njihove imovine, od dolaska jedinica u to mesto do obezbeđenja neophodnih funkcija civilnih organa vlasti.

 

13. Za aktivnosti u smislu odredbi tačke 1. ovog uputstva neposredno su odgovorne komande jedinica na svim nivoima komandovanja i rukovođenja u zoni sopstvene odgovornosti.

 

14. Ovo uputstvo stupa na snagu odmah.

 

SAVEZNI SEKRETAR ZA NARODNU ODBRANU

general armije Veljko Kadijević

/potpis/

 

(5) Posle Uputstva 588-1 od 27. novembra 1991. usledilo je poverljivo naredženje br. 588-3 od 6. decembra 1991, Zadaci organa za civilne poslove u komandama JNA i komandama mesta, u kom su detaljno opisani zadaci organa JNA za civilne poslove i komandi mesta u cilju sprovodženja zadataka navedenih u Uputstvu 588-1.^[322]

 

(a) Uputstvo 588-3 govori o pitanjima iz pet oblasti:

 

i. zadacima iz oblasti državne uprave, zakonodavne, sudske i izvršne vlasti;

ii. zadacima iz oblasti bezbednosti;

iii. zadacima civilne zaštite i sistema osmatranja i obaveštavanja;

iv. zadacima u oblastima privrede i društvenih delatnosti;

v. sankcijama koje se primenjuju u slučaju nepridržavanja naredženja, uputstava i sugestija organa za civilne poslove, a odnose se na uspostavljanje i funkcionisanje vlasti, poretka, privrednih i društvenih delatnosti.

 

(b) U vezi sa prvom oblasti, Uputstvo, izmedžu ostalog, kaže sledeće: "U slučaju da civilna vlast ne funkcioniše, obezbedživanje potrebnih uslova u nadležnosti komande jedinice JNA, odnosno komande mesta za formiranje i funkcionisanje organa civilne vlasti i drugih organa i tela".

 

(c) "Neposredna saradnja sa skupštinom društveno-političke zajednice i organima i telima skupštine i predlaganje mera u cilju efikasnog funkcionisanja skupštine i njezinih organa i tela, kao i neposredno učešće u preduzimanju konkretnih mera u funkciji obezbedženja uslova za vršenje predstavničke vlasti na terenu" zadaci su organa JNA za civilne poslove – komande mesta u oblasti sudskih pitanja.^[323]

 

(d) Zadaci iz oblasti bezbednosti obuhvataju, izmedžu ostalog "saradnju sa drugim organima vlasti, mesnim zajednicama, preduzećima i drugim organizacijama i gradžanima na zaštiti života..."; "sprečavanje i otkrivanje krivičnih dela i pronalaženje i hvatanje učinilaca krivičnih dela..." i "preduzimanje i sprovodženje pojedinih istražnih radnji..."^[324]

 

(6) Izveštaji organa za civilne poslove 5. korpusa JNA (Banja Luka) pružaju uvid u delatnosti organa za civilne poslove 5. korpusa i komandi mesta JNA u uspostavljanju organa vlasti u zapadnoj Slavoniji.^[325] Te delatnosti obuhvataju ocenu načina funkcionisanja tih lokalnih organa vlasti. Pošto je funkcionisanje opštine Okučani pozitivno ocenjeno, komandant 1. krajiškog korpusa VRS, general-major Momir Talić, naredio je rasformiranje komande mesta Okučani.^[326]

 

7. Memorandum o saglasnosti od 27. novembra 1991.

a. Dana 27. novembra 1991. predstavnici Saveznog izvršnog veća SFRJ, JNA, Republike Srbije i Republike Hrvatske potpisali su Memorandum o saglasnosti, pod pokroviteljstvom Medžunarodnog komiteta Crvenog krsta (MKCK).[327] Ovim memorandumom strane su službeno priznale svoje obaveze prema MKCK-u i obavezale se da će primenjivati sve četiri Ženevske konvencije.^[328]

 

b. Posle potpisivanja Memoranduma, Pravna uprava SSNO-a pripremila je Informaciju o obavezama koje je JNA preuzela potpisivanjem Memoranduma o saglasnosti.^[329]

 

(1) U Informaciji o obavezama koje je JNA preuzela potpisivanjem Memoranduma o saglasnosti SSNO-a kaže se da sukob u Hrvatskoj "po svim bitnim obeležjima predstavlja klasičan primer unutrašnjeg oružanog sukoba na koji se primenjuju odredbe Dopunskog protokola uz Ženevske konvencije od 12. avgusta 1949. godine o zaštiti žrtava nemedžunarodnih oružanih sukoba,^[330] zajednički član 3. sve četiri Ženevske konvencije i pravila običajnog medžunarodnog ratnog prava, koja sadrže osnovne standarde humanosti, koje su prihvatili svi civilizovani narodi"^[331].

 

(2) U izveštaju se, nadalje, kaže da je potpisivanjem Memoranduma o saglasnosti 27. novembra 1991. "izričito preuzeta obaveza da svi potpisnici doslovno primenjuju sve četiri Ženevske konvencije u celini".^[332]

 

(3) Informacija SSNO-a postavlja i pitanje ovlašćenja delegata MKCK u pogledu primene odredbi Ženevske konvencije o postupanju sa ratnim zarobljenicima. Prema tom izveštaju, te obaveze "izazivaju dosta problema i nerazumevanja", naročito u vezi sa obaveštavanjem i evidenciji lica lišenih slobode.^[333]

 

(4) Informacija je i potvrda odredbi člana 126. Ženevske konvencije, prema kojima su "predstavnici MKCK-a ovlašćeni da posećuju sva mesta gde se nalaze lica lišena slobode, naročito mesta gde su oni internirani, zatvoreni i gde rade. Delegati Medžunarodnog komiteta su takodže ovlašćeni da posete sva mesta kuda ta lica odlaze, prolaze ili odakle se premeštaju i odlaze, da razgovaraju sa licima lišenim slobode bez prisustva svedoka".^[334]

 

(5) Dalje se u informaciji kaže sledeće: "Iz svega navedenog jasno proizlazi da su prava i ovlašćenja Medžunarodnog komiteta Crvenog krsta jasno i precizno utvrdženi. Jugoslovenska narodna armija je te obaveze izričito preuzela i njihovo izvršavanje se ne može dovoditi u pitanje i ne može se u svakom pojedinačnom slučaju ponovo odlučivati da li će se delegatima Medžunarodnog komiteta dozvoliti obavljanje navedenih poslova".^[335]

 

(6) Zanimljivo je da informacija završava ovim rečima: "Konačno, iz dosada uočenih problema u pogledu izvršavanja obaveza jasno proizlazi potreba da starešine, neposredno angažovane na ovim poslovima, ponovo pažljivo prouče odredbe Ženevskih konvencija i Uputstvo o primeni ratnog prava u Oružanim snagama SFRJ i obezbede njihovu doslednu i potpunu primenu".^[336]

 

(7) Ocenjuje se da su potpisivanje Memoranduma 27. novembra 1991. i informacija Pravne uprave SSNO-a koja je usledila neposredno povezani sa dogadžajima za vreme i posle evakuacije bolnice u Vukovaru 20. novembra 1991. i načinom na koji je OG Jug izvršila evakuaciju. Ako je to tačno, tekst informacije Pravne uprave SSNO, naročito poslednji pasus (vidi prethodnu tačku), implicitno potvrdžuje da su tokom evakuacije bolnice koju je izvršila OG Jug prekršene odredbe Ženevske konvencije i odgovarajućih Uputstava JNA.

 

8. Istrage navoda o kršenju ratnog prava tokom operacija u SBZS-u

a. "Bilten" SSNO-a br. 94 od 3. decembra 1991. sadrži saopštenje 1. vojne oblasti o istragama i krivičnom gonjenju u vezi s navodima o kršenju ratnog prava tokom operacija u Slavoniji, Baranji i zapadnom Sremu.^[337] U saopštenju se navodi da su istrage uglavnom bile usmerene na pripadnike neprijateljskih snaga.

 

SAOPŠTENJE KOMANDE 1. ARMIJSKE OBLASTI (BEOGRAD, 2. DECEMBAR)

 

Na predlog Vojnog tužilaštva u 1. armijskoj oblasti, forenzički i istražiteljski tim JNA na čelu s istražnim sudijom Vojnog suda u Beogradu kapetanom I. klase Milomirom Salićem radi na identifikaciji poginulih u Vukovaru, utvrdživanju uzroka njihove smrti i identifikovanju odgovornih, rečeno je u jučerašnjem saopštenju Komande 1. armijske oblasti.

 

Dosad je pregledano oko 400 leševa, medžu kojima su leševi petero dece. Na vojnim i civilnim sudovima pokreću se ili su već pokrenuti krivični postupci protiv više pripadnika hrvatskih paravojnih formacija za koje se sumnja da su počinili te i druge zločine, rečeno je u saopštenju Komande.

 

b. Dana 21. januara 1992. organizacija Helsinki Watch Committee iz SAD-a uputila je pismo predsedniku Srbije Slobodanu Miloševiću i general-pukovniku Blagoju Adžiću, v.d. saveznog sekretara za narodnu odbranu, o "Kršenju ljudskih prava od strane srpske vlade i Jugoslovenske vojske".^[338]

 

(1) Na drugoj stranici tog izveštaja izričito se govori o učešću paravojnih grupa/dobrovoljaca (potčinjenih jedinicama JNA na području) u vršenju krivičnih dela u Hrvatskoj.

 

Srpska vlada je prećutno pristala, a u nekim slučajevima i podržala osnivanje najmanje tri paravojne grupe u Srbiji koje dejstvuju u Hrvatskoj. Najbrutalnija od tih grupa čini se ona koju predvodi Vojislav Šešelj, vodža Srpske radikalne stranke i Srpskog četničkog pokreta. Pripadnici šešeljeve paravojne grupe nazivaju se "četnicima" i dejstvuju po celoj Hrvatskoj. Drugim paravojnim snagama komanduje Željko Ražnjatović zvani Arkan, a treću grupu predvodi Mirko Jović. Arkanove i Jovićeve snage u najvećem broju koncentrisane su u istočnom delu Slavonije, u Hrvatskoj. Pored toga, nekoliko srpskih paravojnih grupa organizovao je i obučavao tzv. Kapetan Dragan, koga je "Washington Post" opisao kao "polusrpskog plaćenika sa australijskim državljanstvom koji ne želi da otkrije svoje pravo ime."

 

(2) U vezi sa zločinom u Ovčari, u izveštaju organizacije "Helsinki Watch" kaže se sledeće:^[339]

 

18. novembar – Vukovar

Srpske snage su tri meseca držale grad Vukovar pod stalnom opsadom. Kada je 18.  novembra grad pao, 15.000 ljudi koji nisu pobegli pred borbama izašlo je iz podruma u kojima su proveli 12 nedelja. Posle pada Vukovara, pripadnici srpskih paravojnih grupa i JNA tukli su ili zarobljavali civile i vojnike van stroja. Na osnovu razgovora sa raseljenim licima iz Vukovara, stranim novinarima i humanitarnim radnicima koji su obišli Vukovar odmah posle pada, "Helsinki Watch" smatra da su srpske snage posle pada Vukovara po kratkom postupku smaknuli velik broj Hrvata - civila i boraca koji su bacili oružje.

 

(3) Dana 12. februara 1992. Goran Milinović, šef kabineta srpskog predsednika Slobodana Miloševića, potvrdio je da je primio ovo pismo i izveštaj koji je bio u prilogu.^[340]

 

c. Dana 25. novembra 1992. Vojno  tužilaštvo VJ-a je objavilo izveštaj pod naslovom Izveštaj o zločinima protiv čovečnosti i kršenjima medžunarodnog prava počinjenim na teritoriju bivše Jugoslavije o kojima se vode postupci na vojnim sudovima /prevod s engleskog/.[341] Ovaj izveštaj takodže pokazuje da su istrage i krivično gonjenje bili usmereni na pripadnike neprijateljskih snaga. Prema tom izveštaju:

 

U skladu sa zakonom i svojim dužnostima i obavezama, u periodu od početka oružanog sukoba na teritoriji SFRJ do povlačenja JNA iz BiH, vojni tužioci su, na osnovu krivičnih prijava nadležnih istražnih organa, pokrenuli krivične postupke protiv 125 pripadnika oružanih snaga Republike Hrvatske koji su počinili zločine protiv Srba i pripadnika oružanih snaga SFRJ, te protiv jednog pripadnika oružanih snaga SFRJ koji je počinio zločin protiv jednog pripadnika oružanih snaga Hrvatske.

...

Iz dokaza se vidi da su počinioci ratnih zločina i genocida bili gotovo isključivo pripadnici oružanih snaga Hrvatske, dok su pripadnici oružanih snaga SFRJ prema drugim stranama u oružanom sukobu i civilima postupali u skladu s normama medžunarodnog humanitarnog prava.

9. Pohvale i unapredženja

a. U izjavi objavljenoj 24. novembra 1991. u časopisu SSNO-a, "Bilten" br. 101, pukovnik Mile Mrkšić, komandant OG Jug, pohvaljuje za hrabrost svoje vojnike, a medžu njima i dobrovoljce. Prema tom članku, Mrkšić je "naglasio da su elitnim gardijskim jedinicama veliku pomoć pružili dobrovoljci. U ovom ratu Jugoslavija je dobila nove narodne heroje, što Skupština Jugoslavije i druge institucije treba da ozakone".^[342]

 

IZJAVA KOMANDANTA OPERATIVNE GRUPE "JUG" U OSLOBA\ANJU VUKOVARA, PUKOVNIK MILE MRKŠIĆ (Vukovar, 23. novembar). Komandant operativne grupe "Jug" u oslobadžanju Vukovara, pukovnik Mile Mrkšić, izjavio je: "Oslobodili smo Vukovar i srušili najtežu i najutvrdženiju ustašku tvrdžavu, zahvaljujući hrabrosti i znanju pripadnika Gardijske motorizovane jedinice JNA iz Beograda, dobrovoljaca i pripadnika Teritorijalne odbrane, od kojih su mnogi upravo iz ovog grada.

"Operacija Vukovar", istakao je pukovnik Mrkšić, počela je 30. septembra. Bile su to borbe prsa u prsa, za svaku kuću, za svaku ulicu, jer je Vukovar, koliko do juče, bio kamen temeljac nekakve nove nezavisne države Hrvatske, podsećajući da je i u prošlom ratu oslobadžanje Vukovara bilo izuzetno teško.

Prelomni trenutak, po priznanju i samih ustaških snaga, bio je dolazak gardijskih jedinica. Herojstvo pripadnika naših jedinica bilo je odlučujuće da naše snage krenu zajedno sa pripadnicima Teritorijalne odbrane i dobrovoljačkih jedinica u odlučujuću bitku.

Hrvatski oružnici su imali, a to smo se uverili u Mitnici, najsavremenije u svetu topove, rakete i drugo naoružanje, kako bi se borba nastavila i u sledeća tri-četiri meseca.

Pukovnik Mrkšić je naglasio da su elitnim gardijskim jedinicama veliku pomoć pružili dobrovoljci. U ovom ratu Jugoslavija je dobila nove narodne heroje, što Skupština Jugoslavije i druge institucije treba da ozakone.

Komandant grupe "Jug" ukazuje i na herojstvo Hrvata, pripadnika gardijskih jedinica JNA, od kojih su neki u borbama za Vukovar izgubili obe noge.  Hrvatska više nije njihova domovina, već nova Jugoslavija, koja mora da obezbedi njihovu egzistenciju, upozorava pukovnik Mrkšić, zaključujući: "Te naše nove narodne heroje Jugoslavija mora da poštuje."^[343]

 

b. Služba za informisanje SSNO-a objavila je 29. novembra 1991. da su ukazom Predsedništva SFRJ od 28. novembra 1991. u viši čin unapredženi viši oficiri JNA "za uspešno rukovodženje i komandovanje, uzorno ponašanje i delovanje u izvršavanju borbenih zadataka od izuzetne važnosti za oružane snage i odbranu zemlje".^[344] Medžu unapredženim starešinama bili su general-potpukovnik Života Panić i pukovnik Mile Mrkšić, koji je unapredžen u čin general-majora.^[345] Major Veselin Šljivančanin je još 18. novembra 1991. unapredžen u čin potpukovnika ("vanredno unapredženje").^[346]

 

c. Dana 7. decembra 1991. nekoliko pripadnika Gardijske motorizovane brigade, koji su učestvovali u operacijama sa ciljem zauzimanja Vukovara, odlikovano je na svečanosti u Beogradu. U članku Odličja najhrabrijim gardistima, objavljenom u časopisu JNA "Narodna armija", govori se upravo o tom dogadžaju.^[347] U članku se pominje niz istaknutih pripadnika gmtbr, medžu kojima i tek unapredženi oficiri: general-major Mile Mrkšić, potpukovnik Borivoje Tešić, potpukovnik Veselin šljivančanin (uključujući i "pripadnike njegovih specijalnih snaga"), kapetan Miroslav Radić i drugi.^[348]

 

Narodna armija, 11.12.1991.

Posle 86 dana vukovarskog pakla

 

Odličja najhrabrijim gardistima

D. Glišić

 

Mnoštvo je primera hrabrosti, odvažnosti i nesebičnog drugarstva koje su gardisti iskazali u tromesečnoj borbi za Vukovar. Oni čije grudi krase priznanja za hrabrost dokazuju da za budućnost Jugoslavije, uprkos sve žešćim pritiscima međunarodne zajednice, ne moramo da strepimo.

 

Dvadesetak dana posle uspešno obavljene operacije oslobađanja grada na Vuki završene 18. novembra, pripadnici Gardijske motorizovane brigade, jedne od najelitinih jedinica Jugoslovenske narodne armije, aktivne i rezervne starešine i vojnici koji su od početka učesnici žestokih tromesečnih borbi, postrojeni pred visokim armijskim predstavnicima i brojnim građanima Beograda u kasarni "Maršal Tito" - ponosito su primili odlikovanja i priznanja za požrtvovanje i hrabrost pokazane u tih 86 dana vukovarskog pakla.

 

Posle predaje raporta, pozdrava zastavi i jugoslovenskoj himni, njihov komandant general-major Mile Mrkšić istakao je da jedan broj gardista "danas u ovom ponosnom stroju nije sa nama. Dali su svoje mlade živote u borbi protiv neprijatelja na vukovarskom ratištu". Minut ćutanja koji je zatim, uz zvuke posmrtnog marša, usledio, bio je prekratak za emocije koje su se ogledale na licima postrojenih boraca. Mnogi od njih celog života nosiće uspomenu na svoje drugove pale na ulicama Vukovara, pogođene od snajperskog metka ili nastradale od mučki podmetnute mine.

 

- Glavni teret borbi - podsetio je general Mrkšić - podnela je naša brigada koja je od prvog dana hrabro i odlučno dejstvovala na ulicama Vukovara. Posebno čestitajući borcima koji su odlikovani ordenima i medaljama za hrabrost, general Mrkšić je izrazio veru u sposobnost progresivnih snaga da očuvaju jugoslovensku zajednicu kao državu slobodnih ljudi i naroda, onih koji Jugoslaviju žele.

 

Mnoštvo je primera odvažnosti, hrabrosti, požrtvovanja, samoinicijative i nesebičnog drugarstva koje su ti golobradi mladići i njihove starešine iskazali za tri meseca borbe za slobodu Vukovaraca i pobedu nad fašizmom. O mnogima od njih već smo pisali na stranicama "Narodne armije", o nekima još nismo stigli, ali svi, a naročito oni čije grudi krase priznanja za hrabrost dokazuju da za budućnost Jugoslavije, bez obzira na sve žešće pritiske nekih zemalja međunarodne zajednice ne moramo mnogo da strepimo. Specijalci Veselina Šljivančanina, komandiri Zoran Zirojević, Saša Bojkovski, Miroslav Radić, desetine i stotine pripadnika JNA, teritorijalaca i dobrovoljaca deo su jugoslovenskog bedema o koji će se odbiti svi napadi zlonamernih članica Evropske zajednice i domaćih otpadnika.

 

Pripadnicima gardijske brigade, aktivnim i rezervnim starešinama i vojnicima JNA u ime Prve vojne oblasti obratio se general-major Vidak Vujović, ističući da su se oslobodioci Vukovara borili za Jugoslaviju a protiv fašizma. Više od hiljadu postrojenih gardista te reči je propratilo gromkim aplauzom.

 

Odlikovani i nagrađen, njih oko trista, od kojih je 90 dobilo priznanje za hrabrost, bili su najsrećniji dok su im čestitali drugovi iz stroja. Komandant Prvog jurišnog odreda potpukovnik Borivoje Tešić, jedan od odlikovanih Ordenom za hrabrost, s neskrivenim ponosom govori o svojim potčinjenim oficirima i vojnicima. Sećajući se Milovog brda, naselja Šesta lička i Boško Buha, izbijanja na Vuku i teških uličnih borbi, ne zaboravlja ni doprinos teritorijalaca. Njegovi vojnici kojima je tih vukovarskih dana komandovao isticali su se u gotovo svakoj borbi. Poručnik Veselin Popović jurišao je na ustaše utvrđene u Pionirskom naselju; mlađi vodnik Mirzet Muratović, vojnik na odsluženju vojnog roka sam je osvojio ustaško mitraljesko gnezdo, ranjen je 16. septembra; mlađi vodnik, ali također vojnik iz Šušnjara kraj Banjaluke, Goran Đukić pokazao se neustrašivim u uličnim borbama...

 

Svi ti i mnogi drugi hrabri mladići zasluženo su se okitili ordenima i medaljama za hrabrost dokazanu na vukovarskim ulicama. I svi oni ne vole da pričaju mnogo o sebi, da objasne kako se postaje junak. Umesto toga, svaki od njih pominje svoje drugove uz koje se borio i osvajao kuću po kuću. Goran je vodio snajperiste. Mirzet spominje svog kapetana Radića kao pravog komandira...

 

Hladno je bilo tog 7. decembra. Sitne pahulje snega padale su na obraze tih mladića i njihovih starešina, na lica koja su zračila rešenošću da istraju do pobede, da ponovo rastući agresivni fašizam saseku u korenu.

 

/Fotografija 1: Ranjeni poručnik Veselin Popović u stroju oslobodilaca Vukovara/

/Fotografija 2: Potpukovnik Veselin šljivančanin i njegovi vojnici s najmladžim čestitarima/

 

d. Dana 9. decembra 1991. Slobodan Katić, "četnički komandant kapetan za Vukovar", iz opštinskog štaba Teritorijalne odbrane Vukovara, poslao je načelniku Ratnog štaba SRS-a Ljubiši Petkoviću molbu za unapredženje "ratnika".^[349] Medžu pomenutim "ratnicima" navedeni su Milan Lančužanin zvani Kameni, komandant "Leve Supoderice"; Miroljub Vujović, komandant "TO Vukovar"; i Stanko Vujanović, "načelnik (štaba) TO Vukovar".^[350]

 

Vukovar, 9.12.1991.

OPŠTINSKI ŠTAB

TERITORIJALNE ODBRANE

VUKOVAR

MOLBA

 

Četnički komandant kapetan za Vukovar slobodan Katić iz Zemuna zamoljava načelnika ratnog štaba Ljubišu Petkovića i zamenika ratnog štaba Zorana Rankića iz Beograda da predlože za unapređenje sledeće ratnike:

Komandanta Leve Supoderice, Milana Lančužanina (Kamenog)

Komandanta 1. udarnog voda Leve Supoderice, Milojević Predraga

Komandanta bezbednosti Vukovara, Tomić Milovana

Komandanta TO Vukovar, Vujović Miroljuba

Načelnika TO Vukovara, Vujanović Stanka

Komandanta odreda TO Vukovar, Petrova Gora, Peranović Miroslava

Načelnika bezbednosti TO Vukovar, Dukić Nikolu

Zamenik komandanta Leve Supoderice, Dragojević Predraga

 

Unapred zahvaljujem!

 

Četnički komandant kapetan za Vukovar,

Slobodan Katić, Banijska 30/5, Zemun 192275

 

U decembru 2003. Tužilaštvo za ratne zločine pri Veću za ratne zločine Okružnog suda u Beogradu izdalo je optužnicu protiv Stanka Vujanovića, Miroljuba Vujovića i još šestorice okrviljenih za navodno učešće u ratnom zločinu izvršenom nad ratnim zarobljenicima.^[351] Dana 24. maja 2004. otpužnica je proširena optužbama protiv Milana Lančužanina, Slobodana Katića i još devetoricu okrivljenih.^[352] Optužnica se odnosi na ubistvo 200 ljudi na Ovčari posle pada Vukovara, u noći sa 20. na 21. novembar 1991.

 

 

---

 

Glosar

 

• AAG                   armijska artiljerijska grupa
• abr                     artiljerijska brigada
• ad                      artiljerijski divizion
• ap                      artiljerijski puk
• AP                     automatska puška
• ARJ                    artiljerijsko-raketna jedinica
• Arkanovci           srpska nacionalistička paravojna grupacija Željka Ražnatovića (Arkanu)
• ATJ                    antiteroristička jedinica 
• AVL                    aktivna vojna lica
• AVNOJ               Antifašističko veće narodnog oslobodženja Jugoslavije
• b.                       bataljon
• b/d                     borbena dejstva
• Beli Orlovi           paravojna grupacija Dragoslava Bokana
• b/g                     borbena gotovost
• BiH                     Bosna i Hercegovina
• b/k                     borbeni komplet
• BOV                   borbeno oklopno vozilo           
• br.                      brigada
• brp                     bataljon remontne podrške
• brrp                    brigada remontne podrške
• brTO                   brigada Teritorijalne odbrane
• b/v                     borbeno vozilo
• bVP:                  bataljon vojne policije
• č.                       četa
• CJB                    Centar javne bezbednosti
• CloB:                  centralna logistička baza
• CSB                   Centar službi bezbednosti
• čTO                    četa Teritorijalne odbrane
• CZ                      Civilna zaštita
• d.                       divizija
• D-2                     vrsta dizel goriva
• DB                     Državna bezbednost
• DG                     diverzantska grupa
• DTG                   diverzantsko-teroristička grupa
• DPO                   društveno-politička organizacija
• DPZ                   društveno-politička zajednica
• Dušan Silni         srpska nacionalistička paravojna grupacija
• GL                      gradžansko lice na službi u JNA
• gmbr                  Gardijska mehanizovana brigada
• gmtbr                 Gardijska motorizovana brigada
• Gš                      Glavni štab (prethodio Generalštabu)
• Gš                      Generalštab (nasledio Glavni štab)
• hab                    haubička baterija
• HDZ                   Hrvatska demokratska zajednica
• HV                     Hrvatska vojska
• Idg                     izvidžačko-diverzantska grupa
• IKM                    istureno komandno mesto
• IMS, InMS           intendantska materijalna sredstva
• InOb                   intendantsko obezbedženje
• Iod                     izvidžački odred
• J.                       jedinica
• JA                      Jugoslovenske oružane snage, (naslednica JNA), (vidi i VJ)     
• JNA                    Jugoslovenska narodna armija
• JOd                    jurišni odred
• JS                      javna sigurnost
• JSO                    jedinica za specijalne operacije (MUP-a Srbije)
• JUL                    Jugoslovenska ujedinjena levica (SRJ)
• JV                      jedinica veze
• k.,K.                   korpus
• KAG                   korpusna artiljerijska grupa
• K-da                   komanda
• K-dant                komandant, komandujući starešina
• KM                     komandno mesto
• KOS                   kontraobaveštajna služba, vojna kontraobaveštajna služba; (kolokvijalni izraz koji je korišten i za vojno-obaveštajnu službu JNA: Drugu upravu, i za Upravu JNA za bezbednost, UB - Uprava bezbednosti)
• KoV                   kopnena vojska
• LAP                    laki artiljerijski puk
• lbr                      laka brigada
• lpbr                    laka pešadijska brigada
• LRZ                    logor za ratne zarobljenike
• m                       mehanizovan
• MAD                  mešoviti artiljerijski divizion
• MAP                   mešoviti artiljerijski puk
• Martićevci           kolokvijalni naziv za policiju Krajine u Hrvatskoj pod kontrolom Srba (poznatu i pod nazivom Milicija), koji je dobila po svom osnivaču, Milanu Martiću
• md                     mehanizovana divizija, mehanizovana  jedinica koja koristi gusenična vozila
• MES                   minsko-eksplozivna sredstva
• MKBJ /ICFY/       Međunarodna konferencija o bivšoj Jugoslaviji (mirovni pregovori, a od jeseni 1994. i             misija za nadzor granice između BiH i SRJ)
• MKCK /ICRC/      Međunarodni komitet Crvenog krsta
• MO /MOD/          Ministarstvo odbrane, motorizovana jedinica koja koristi vozila točkaše
• mpoab               mešoviti protivoklopni artiljerijski bataljon
• mpoad               mešoviti protivoklopni artiljerijski divizion
• mpoabr              mešovita protivoklopna            artiljerijska brigada
• MR                     materijalne rezerve
• MS                     materijalna sredstva
• msd                   motostreljačka divizija
• mt                      motorizovan
• MTS                   materijalno-tehnička sredstva
• mtb                    motorizovani bataljon
• mtbr                   motorizovana brigada
• mtd                    motorizovana tenkovska divizija
• MUP                   Ministarstvo unutrašnjih poslova
• m/v                    motorno vozilo
• MVPP                moral, verski i pravni poslovi
• NC                     nastavni centar
• NDH                   Nezavisna država Hrvatska (za vreme Drugog svetskog rata na čelu sa Antom Pavelićem)
• NGš                   načelnik Generalštaba
• NO                     narodna odbrana
• NOP                   nastavno-operativni poslovi
• NTSl                   načelnik tehničke službe
• NVO                   naoružanje i vojna oprema
• Nš                      načelnik štaba
• OB                     odeljenje bezbednosti
• OB                     organ bezbednosti
• OB                     obaveštajna služba
• ObC                   obaveštajni centar
• o., od                 odeljenje
• OC                     operativni centar
• Od                     odred
• OkšTO:               Okružni štab Teritorijalne odbrane
• OG                     operativna grupa
• okb                    oklopni bataljon
• okbr                   oklopna brigada
• omb                   oklopno-mehanizovani bataljon
• ONO                   Opštenarodna odbrana
• OS                     oružane snage
• Oš                      Opštinski štab
• oTO                    odeljenje teritorijalne obrane
• Ot, OT /APC/      oklopni transporter
• ov                      oklopno vozilo
• OUR                   organizacija udruženog rada
• OZ                     operativna zona
• p., puk               puk
• PAA                   protivavionska artiljerija
• partizani              komunistički "svenacionalni" gerilski     pokret u Drugom svetskom ratu na čelu            sa Josipom Brozom Titom, kojim su dominirali Srbi i Crnogorci, ali u  kojem su na raznim područjima u velikom broju učestvovali Hrvati, Makedonci, Slovenci, Albanci i Muslimani.
• PAP                   poluautomatska puška
• pb                      pešadijski bataljon
• pbr                     pešadijska brigada
• pd                      pešadijska divizija
• pgmbr                Proleterska gardijska mehanizovana brigada
• pgmd                 Proleterska gardijska mehanizovana divizija
• PIM /kao u originalu/       protivtenkovska mina
• PJP                    posebna jedinica policije
• PKM                   pozadinsko komandno mesto
• PMP                   popuna, mobilizacija i personalni poslovi
• p/n                     protivnapad
• PM                     puškomitraljez
• PMEZ                 Posmatračka misija Evropske zajednice
• PNš                    pomoćnik načelnika štaba
• PoB                   pozadinska baza
• POB                   protivoklopna borba
• pob                    protivoklopni bataljon
• Pod                    prednji odred
• PoOB                 pozadinsko obezbedženje
• POOd                 protivoklopni odred
• POW                  Prisoner of War /ratni zarobljenik/
• pp, ppuk              pešadijski puk
• PP                     protivpešadijski
• PPM                   protivpešadijska mina
• PS                     Pravilo službe
• Pt, PT                 protivtenkovski
• Ptap                   protivtenkovski artiljerijski puk
• Ptbr                    protivtenkovska baterija /kao u originalu/
• PTO                   protivtenkovska odbrana
• PVL                    profesionalna vojna lica
• PU                     policijska uprava
• p/u                     protivudar
• pvf                     formacija /kao u originalu/
• PVO                   protivvazdušna odbrana
• PZS                   protivvazdušna samohotka
• PZT                    protivvazdušni top/topništvo
• rb, RB                ručni bacač
• RDB                   Resor državne bezbednosti
• RH                     Republika Hrvatska
• RIK                     rukovođenje i komandovanje /komanda i kontrola/
• RIM                    regrutovanje i mobilizacija
• RJB                    Resor javne bezbednosti
• RM                     Ratna mornarica
• RMP                   popuna, mobilizacija i personalni poslovi
• RMS                   ratna materijalna sredstva
• RR                     ratni raspored
• RSK                   Republika Srpska Krajina (samoproglašena država Srba u Hrvatskoj)
• RVI                     ratni vojni invalidi
• RV i PVO            Ratno vazduhoplovstvo i protivvazdušna odbrana
• SAJ                    Specijalna antiteroristička jedinica (MUP)
• SAO                   Srpska autonomna oblast (samoproglašena srpska područja u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini)
• SBO                   Sremsko-baranjska oblast
• SBZS                 Slavonija, Baranja i zapadni Srem
• SČP                   Srpski četnički pokret
• SDB                   Služba državne bezbednosti
• SDB                   Srpska državna banka
• SDG                   Srpska dobrovoljačka garda (poznata kao "Arkanovi tigrovi")
• SDP                   Stranka demokratskih promena (Hrvatska) (reformisani Savez komunista)
• SDK                   Služba društvenog knjigovodstva
• SDS                   Srpska demokratska stranka
• SDS SZ              Srpska demokratska stranka srpskihzemalja šešeljevci paravojna grupacija odana vođi Srpske radikalne stranke, Vojislavu Šešelju
• SFRJ                  Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija
• SIV                     Savezno izvršno veće
• SJB                    Služba javne bezbednosti
• SJB                    Stanica javne bezbednosti
• Sk                      skladište
• SKJ                    Savez komunista Jugoslavije
• SK-PJ                Savez komunista - Pokret za Jugoslaviju
• SKS                   Savez komunista Srbije
• SMB                   sivo-maslinasta boja (uniforma)
• SNO                   Srpska narodna obnova
• SnOb                 sanitetsko obezbedženje
• SNS                   Srpski narodni savez
• SPO                   Srpski pokret obnove
• SPS                   Socijalistička partija Srbije
• SRBiH                Socijalistička Republika Bosna i Hercegovina  
• SRJ                    Savezna Republika Jugoslavija (nastala posle raspada SFRJ)
• SRS                   Srpska radikalna stranka
• SSK                   Srpska stranka Krajine
• SSNO                 Savezni sekretarijat za narodnu  odbranu
• SSUP                 Savezni sekretarijat unutrašnjih poslova
• STO                   snage Teritorijalne odbrane
• SUP                   Sekretarijat unutrašnjih poslova
• SVK                   Srpska vojska Krajine
• SVLR                 samohodni višecevni lanser raketa
• š.                       štab
• šTO                    štab Teritorijalne odbrane
• ŠVK                   štab Vrhovne komande (SFRJ)
• TANJUG             Telegrafska agencija nove  Jugoslavije
• tč                       tenkovska četa
• tb                       tenkovski bataljon
• tbr                      tenkovska brigada
• TG/tg                  taktička grupa
• TMS, tms            tehničko-materijalna sredstva
• TO                      Teritorijalna odbrana
• Tp                      tenkovski puk
• TRD                   topničko-raketni divizion
• TRZM                 tehničko-remontni zavod municije
• TRZ                    tehničko-remontni zavod
• tv                       tenkovski vod
• TSk                    tajno skladište
• TSl                     tehnička služba
• TU                      tehnička uprava
• UB                     Uprava bezbednosti
• UbS                   ubojna sredstva
• UDBA                 Uprava državne bezbednosti
• UNCIVPOL          Civilna policija Ujedinjenih nacija
• UNHCR               Visoki komesarijat Ujedinjenih nacija za izbeglice
• UNMO                Vojni posmatrači Ujedinjenih nacija
• UNPA                 Zaštićena zona Ujedinjenih nacija
• UNPROFOR        Zaštitne snage Ujedinjenih nacija (u Hrvatskoj do 31. marta 1995, a u Bosni i Hercegovini do decembra 1995)
• UNS                   Uprava namenske proizvodnje
• v.                       vod
• VBR                   višecevni bacač raketa
• VES                   vojnoevidenciona specijalnost
• VJ                      Vojska Jugoslavije (naslednica JNA)
• VK(OS)               Vrhovna komanda (oružanih snaga)
• VMA                   Vojnomedicinska akademija     
• VO                     Vojna oblast (JNA)
• VO, Vod              Vojni odsek
• v/o                     vojni obveznik
• VOPP:                Vens-Ovenov mirovni plan
• VP                     vojna policija
• VP                     vojna pošta
• VP                     vatreni položaj
• VPO                   Vojno-pomorska oblast
• VSRJ                 Vojska Savezne Republike Jugoslavije   (vidi VJ)
• Vš                      Vrhovni štab
• VT                      vatrena tačka
• VT                      Vojno tužilaštvo
• ZMTP                 Zaštitni motorizovani puk
• ZNG                   Zbor narodne garde (prethodio Hrvatskoj vojsci – HV)
• ZnšTO                zonski štab Teritorijalne odbrane
• ZO                     zona odgovornosti
• ZONO                 Zakon o opštenarodnoj odbrani
• ZpM                   zapovjedno mjesto /hrvatski/